Колаген — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Јестиви згушњавајући агенси помоћу геџета HotCat
мНема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Collagen biosynthesis (fr).jpg|мини|десно|330п|Синтеза колагена]]
'''Колаген''' је јак и дугачак [[молекул]] (300-{nm}-, пречника 1,5-{nm}-), карактеристичан за [[животиња|животиње]], који чини чак 25% свих [[протеин]]а организма [[сисар]]а.

Колаген се ствара у цистернама [[гранулисани ендоплазматични ретикулум|гранулисаног ендоплазматичног ретикулума]] као ''проколаген''. Проколаген је изграђен од три левогира полипептидна ланца, који су међусобно десногиро увијени и стабилизовани [[водонична веза|водоничним везама]], са слободним крајевима. Када се дејством [[ензим]]а уклоне крајеви, добија се структурна јединица колагена звана ''тропоколаген''. У [[екстрацелуларни матрикс|екстрацелуларном матриксу]] јединице тропоколагена се спонтано удружују у издужена влакна колагена.
 
Постоји 28 типова колагена, описаних у литератури. Најзаступљенији је колаген -{I}-, који чини основна [[влакна везивног ткива]]. Поред њега чести су колаген -{II, III}- и -{IV}-. [[Колагена влакна]] су главна структурна компонента екстрацелуларног матрикса, за коју се везују друге структуре ([[еластин]], [[протеогликани]], адхезивни протеини екстрацелуларног матрикса), али влакана има и у неким ћелијама. Јако је важан у [[хрскавица|хрскавици]], [[лигаменти]]ма, [[тетива]]ма, [[кости]]ма, [[зуби]]ма, омогућава затегнутост [[Кожа|коже]] и крвних судова. Присутан је и као ''кристалин'' у [[око|очном сочиву]].