Доменико Скарлати — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот додаје: eu:Domenico Scarlatti
мНема описа измене
Ред 18:
'''Ђузепе Доменико Скарлати''' ([[26. октобар]] [[1685]] — [[23. јул]] [[1757]]) био је италијански [[композитор]].
 
Велики део свог живота провео је у служби [[Португалпортугал]]ске и [[Шпанија|Шпанскешпанске]] краљевске породице. Припада епохи [[барок]]а, а његова [[музика]] је утицала на развој [[класицизам|класицизма]]. Као и његов отац, [[Александро Скарлати]], компоновао је различите музичке форме од којих су најпознатије 555 соната за [[клави]]р.
 
Рођен је у [[НапуљуНапуљ]]у [[1685]], исте године као и [[Јохан Себастијан Бах]] и [[Георг Фридрих Хендл]]. Био је шесто од десет деце и млађи брат Пјетра Филипа Скарлатија , такође музичара. Вероватно је прво учио код оца, композитора и учитеља Александра Скарлатија, а затим код Гаетана Грека, Франческа Гаспаринија и Бернарда Пасквинија, који су утицали на његов музички стил.
 
Постао је композитор и [[оргуље|оргуљаш]] Краљевске капеле у Напуљу 1701. године. Три године касније, ревидирао је Поларолову оперу "Ирена"„Ирена“ за извођење у Напуљу. Недуго затим, отац га је послао у Венецију. Од тада па до 1709. Скарлатијев живот остао је непознат, када одлази у [[Рим]] у служби пољске краљице Марије Казимире која је ту била у [[егзил]]у. За њу је компоновао неколико опера. У Риму је упознао Томаса Розенгрејва. Већ тада он је био угледан чембалиста. Постављен је та мајстора Капеле Светог Петра од 1715. до 1719. године, када одлази у [[Лондон]] да би дириговао извођењу своје опере „Нарцис“ у Краљевом театру.
У Риму је упознао Томаса Розенгрејва. Већ тада он је био угледан чембалиста. Постављен је та мајстора капеле Св. Петра од 1715. до 1719. године, када одлази у [[Лондон]] да би дириговао извођењу своје опере "Нарцис" у Краљевом театру.
 
Од Винћента Бикија, тадашњег папског нунција, сазнајемо да је Скарлати стигао у [[Лисабон]] [[29. новембра]] [[1719]]. године. Тамо је подучавао португалску принцезу Марију Магдалену Барбару. Напустио га је 28. јануара 1727. и отишао у [[Рим]], где се оженио са Маријом Катерином Ђентили 6. маја 1728. године. Године [[1729]]. преселили су се преселили у Севиљу, где ће остати наредне четири године и упознати [[фламенк]]о.
Године 1733. отишао је у [[Мадрид]] да би подучавао принцезу [[Марија Барбара|Марију Барбару]], која је касније постала краљица Шпаније. Ту је остао наредних 25 година и добио петоро деце. После смрти своје прве супруге 1742. године, оженио се шпањолкомШпанкињом Анастасијом Ксименес. Из тог периода потичу 555 соната.
 
Скарлатијев пријатељ и кастрат Фаринели, Наполитанац по пореклу, такође је уживао краљевски патронат у Мадриду. Музиколог Ралф Киркпатрик је коментарисао да Скарлатијева преписка са Фаринелијем обезбеђује директне информације о њему и које су сачуване до дана данашњег. Доменико Скарлати је умро у Мадриду у 71. години. Његови потомци су још увек живи и налазе се у Мадриду.