Тоска (опера) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот додаје {{Commonscat|Tosca}}
Ред 62:
 
===-{I}- чин===
Црква Сант’АндреаСант’ Андреа дела Вале (''-{Sant’AndreaSant’ Andrea della Valle}-''). Послеподне је и црква је празна. Анђелоти се скрива у цркву где му је сестра сакрила кључ од породичне капеле њеног мужа, Атавантијевих, где му је спремила женску одећу да би могао успешно да побегне. Црквењак долази да среди цркву и донесе чисте четкице за сликара Каварадосија, који ради на слици Марије Магдалене. Изненађен је што сликара нема када је јасно чуо некога. Када се зачују звона, црквењак клекне и моли ''-{Angelus}-''. Долази сликар да настави рад и открива слику. Црквењак је шокиран када види да је то лик жене која већ данима долази сама у цркву и дуго се у њој моли. Каварадоси потврђује да ју је насликао јер је га је задивио њен лик тако предан у молитви. Ипак, она није особа коју он воли, већ је то Флорија Тоска. У познатој арији ''-{Recondita armonia}-'', он говори о уметности која успева да две тако различите лепотице, незнану плавокосу и црну Тоску, сједини у његовом срцу и док он слика Магдалену, његове мисли су испуњене само Тоскиним ликом. Црквењак га прекорева што се тако поиграва са светицом и себи у браду гунђа да се боље и не може очекивати од републиканаца. Црквењак одлази и напомиње Каварадосију да закључа када буде ишао. Сликар остаје сам. Анђелоти, мислећи да је црква поново празна излази из капеле и препознаје сликара, којег зна као великог подржаваоца Републике. Открива му да је његова сестра све ризиковала да га спасе од Скарпије. Каварадоси схвата: та девојка која се тако предано молила и он ју је насликао је деловала као особа коју испуњава велика љубав... и то је била сестринска љубав. Он се зариче да ће му помоћи и по цену живота. Одједном, споља се зачује Тоска која је наишла на закључана врата цркве и дозива Марија. Он каже Анђелотију да се сакрије у капелу и да сачека док се он не реши Тоске. Даје му своју корпу са храном и склања га у капелу. Тоска улази и љубоморно пита Каварадосија са ким је то причао јер је чула разговор и шуштање одеће. Он је уверава да је све то умислила. Тоска оставља то по страни и позива Марија да дође по њу вечерас у позориште где она пева у краткој представи и после тога ће отићи у његову вилу. Он је неодлучан јер не зна шта ће бити са Анђелотијем. Тоска покушава да га смекша и говори му о ноћи пуној месечине, шапата и мириса и о својој љубави. Марио подлеже њеном завођењу и обећава да ће доћи. Ипак, она мора ићи и оставити га да што пре заврши. Она невољко креће, али јој поглед скрене слика на којој Каварадоси ради. Већ је негде видела те плаве очи... и сети се: то је маркиза Атаванти. Марио то потврди, али Тоска је бесна. Да ли то значи да је вара... и тада се сети разговора и шуштање хаљине које је чула. Мисли да је преварена и да је Каварадоси више не воли. Он успева да је разувери и она одлази, али само ако обећа да у цркву неће доћи нека плавуша или црнка која ће му скретати поглед. Пред одлазак даје му савет: ''Ипак... насликај јој очи црне!''. Чим Тоска оде, Каварадоси одлази у капелу по Анђелотија. Даје му кључ од своје виле до које може стићи углавном пустим путем од цркве. Тамо је сигурно, али у случају нужде, у врту је бунар који је дубок, а на пола дубине је пролаз који води до мале, али сигурне пећине. Тада се зачује топ са тврђаве, знак да је Анђелотијев бег откривен. Он бежи, а Каварадоси креће са њим. У цркву утрчава црквењак са радосним вестима: Наполеон је поражен у бици код Маренга. Разочаран је што Каварадосија нема јер ужива да растужи сликара који подржава французеФранцузе. Он позива цео црквени хор и министранте да се спреме, јер ће касније тог дана бити одржана посебна служба у част победе, а увече ће бити велика парада и на забави код краљице ће кантату у част победе певати Тоска. Хор је весео јер знају да ће добити повишицу за посебну службу и раздрагано играју и певају у цркви у ачстчаст победе. У том тренутку улази барон Скарпија са својим шпијунима и жандарима. Бесно отпушта хор, али задржава црквењака. Сполета и остали треба да претраже цркву и да пазе на улаз јер је Анђелоти виђен у околини. Од црквењака тражи да му покаже капелу Атавантијевих. Нашавши је откључану, види то као добар знак и улазуулази. Иако нема Анђелотија, ипак има вредан траг... изгубљену лепезу на којој је грб маркизе Атаванти. Док размишља ко је још могао да му помогне у бегу, он види и њен лик на слици Марије Магдалене. Црквењак у капели налази празну корпу са сликаревим ручком и Скарпија схвата да је Каварадоси био саучесник у Анђелотијевом бегу. Тада се враћа Тоска и он одлучује да је наведе да изда љубавника и то ће учинити лепезом, као што је Јаго то учинио са марамицом у „''[[Отело (драма)|Отелу]]''“. Тоска је тужна што Марија нема, а она жели да му саопшти да је вечерас обавезна да пева пред краљицом и неће моћи да се нађе с њим. Скарпија успева да је убеди да је лепезу нашао међу сликаревим стварима, да мора да је био са неком женом и да је, када их је неко прекинуо, она њу изгубила у бегу. Тоска, схрвана јадом, се заклиње се да ће их ухватити и да неће Атавантијева имати Марија вечерас. Скарпија за њом шаље своје жандаре. Црква се пуни светом и почиње свечани ''-{Te Deum}-'' у част победе код Маренга. Ипак, СкарпијинеСкарпија мисли су на ТоскиТоску и он само размишља како да се реши Каварадосија и да она заврши у његовим рукама. Хор уУ молитви га прекине хор и он се, уз речи: „''Тоска, због тебе заборављам и на Бога!''“, заједно са окупљеним народом прикључује хвалоспеву Богу.
 
===-{II}- чин===