Недељко Парезановић — разлика између измена

Од 1950-1957. године је радио у студију [[Радио Београд|Радио Београда]], а по дипломирању прелази у Војно-технички институт ЈНА [[ВТИ]] у Београду. Године 1959. прелази у [[Институт за нуклеарне науке "Винча"]], а 1961. године прелази у [[Институт Михајло Пупин]] у Београду. Универзитетску каријеру почиње у звању ванредног професора на [[Електронски факултет у Нишу|Електронском факултету у Нишу]], а на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду]] прелази 1972. године. На овом факултету је изабран у звање редовног професора 1980. године. На овом факултету остаје до одаска у пензију 1997. године са 46 година радног стажа, од чега 40 година у области рачунарства. Био је руководилац рачунског центра Математичког института [[САНУ]] у Београду и шеф Катедре за рачунарство и информатику [[Математички факултет у Београду|Математичког факултета у Београду]] од њеног оснивања. За своја предавања писао је уџбенике, најзначајнији су били „Програмски језик Fortran IV“ и „Основи рачунарских система“. Био је ментор више докторских дисертација, међу којима су [[Војислав Стојковић]] (1981), [[Гордана Павловић-Лажетић]] (1988), [[Иван Обрадовић]] (1991), [[Душко Витас]] (1993), [[Цветана Крстев]] (1997), [[Сања Петровић]] (1997) и други. Био је редактор и рецензент Лексикона "Оксфордски Речник Рачунарства" (превод групе од 12 преводилаца са енглеског језика Енциклопедије: ''Mr.V.Illingworth, Dictionary of Computing, 1986)'', Издавач НОЛИТ, 482 стр, формат 24, Београд, 1990. године.