Картагина — разлика између измена

447 бајтова додато ,  пре 9 година
нема резимеа измене
(→‎Савремено доба: Светска баштина)
| гшир = 36.886667
| гдуж = 10.314722
}}
 
{{УНЕСКО кутијица
| WHS = Археолошки локалитет Картагина
| Image = [[Слика:Dame Carthage(MNC).jpg|300п|Дама из Картагине]]
| State Party = {{застава|Тунис}}
| Type = културна
| Criteria = i, iii, vi
| ID = 37
| Region = [[Списак места Светске баштине у Африци|Африка]]
| Year = 1979.
| Session = 3.
| Link = http://whc.unesco.org/en/list/37
}}
 
 
== Пад Картагине ==
[[Слика:Carthage_location.png|left|оквир|Карта Медитерана са локацијом Картагине (у близини данашњег града [[Тунис (град)|Тунис]]).]]
Током сталних сукоба са [[Римско царство|Римским царством]] и три [[Пунски ратови|Пунска рата]], Картагина је последњи пут нападнута 149. године пре нове ере. Повод за трећи Пунски рат је била одлука Римског сената за напад, испровоцирана нападом Картагине на [[Нумидија|Нумидију]], чији је краљ био римски савезник. Римски сенатор [[Марко Порције Катон Старији]] је пре тога низ својих говора пред Римским сенатом завршавао чувеном реченицом {{јез-лат|Ceterum censeo Carthaginam delendam esse}}, "Уосталом сматрам да Картагина треба да буде разорена". Пуне три године Картагина је одолевала нападима, да би на крају била побеђена и поробљена 146. године пре нове ере. Одлуком Римског сената сви преживели Картагињани су продати као робови и Картагина је разрушена а земља око града преорана и посута морском соли, да не би успевала вегетација. Постојала је и забрана насељавања области Картагине, која се примењивала око двеста година после краја рата.
 
 
== Савремено доба ==
 
Рушевине Картагине су откривене приликом грађевинских радова на палати Председника [[Хабиб Бургиба|Хабиба Бургибе]], у другој половини [[20. век]]а. Данас се користе као туристичка атракција. Археолошки локалитет древне Картагине је 1979. године уписан на [[списак места Светске баштине у Африци]].
 
== Изглед града ==
[[Слика:Carthage-1958-PortsPuniques.jpg|thumb|250px|Данашњи изглед Котона, војне луке]]
Две велике, вештачке луке су грађене у граду, једна за чување велике морнарице од 220 ратних бродова позната и као Котон, и друга трговачка за трговину. Унутар војне луке, која је уједно била и средиште града, налазио се вештачки оток са овалном зградом са које се могло надгледати пристаништа и бродове који прилазе [[град]]у.
 
=== Котон ===
[[Слика:Carthage-1958-PortsPuniques.jpg|мини|250п|лево|Данашњи изглед Котона, војне луке]]Војна лука називала се још и Котон Картаге, била је кружног облика, а њене се контуре могу разазнати још и данас. Ископавања су показала да су Картагињани саградили стотине докова од опеке на вештачком острву кружног облика, усред здања. Бродови су се могли довући на копно за поправак. Археолози су израчунали да су у изградњи овог мамутског пројекта, Картагињани уклонили четвртину милиона кубних метара земље. Од трговачке луке је била заштићена овалним и масивним зидом те у њу није смео крочити нити један странац. Сматрано је светским чудом у доба антике, ово софистицирано здање је могло примити оковелики 220број ратних бродова у надсвођене одељке, попут данашњиххангара гаражакојих је могло бити 180. Била је то најнапреднија лука својег доба. Све је надгледавала капетанија која је била лоцирана у средишту, на вештачком острву. Од тамо су могли надгледати целу луку и обалу.<ref>Carayon Nicolas, Le cothon ou port artificiel creusé. Essai de définition, Méditerranée N° 1.2 - 2005 [http://mediterranee.revues.org/1892?file=1]</ref>
{{bez izvora}}<!--od odavde pa nadole nista nije lako proverljivo-->
Војна лука називала се још и Котон Картаге, била је кружног облика, а њене се контуре могу разазнати још и данас. Ископавања су показала да су Картагињани саградили стотине докова од опеке на вештачком острву кружног облика, усред здања. Бродови су се могли довући на копно за поправак. Археолози су израчунали да су у изградњи овог мамутског пројекта, Картагињани уклонили четвртину милиона кубних метара земље. Од трговачке луке је била заштићена овалним и масивним зидом те у њу није смео крочити нити један странац. Сматрано је светским чудом у доба антике, ово софистицирано здање је могло примити око 220 ратних бродова у надсвођене одељке, попут данашњих гаража. Била је то најнапреднија лука својег доба. Све је надгледавала капетанија која је била лоцирана у средишту, на вештачком острву. Од тамо су могли надгледати целу луку и обалу.
 
=== Зидине ===