Словени — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 32:
У питању словенске праотаџбине постоје две велике теорије:
# ''аутохтона'' теорија тврди да су Словени живели северно од [[Карпати|Карпата]] од [[1000. п. н. е.]]
# ''алохтона'' теорија тврди да су Словени дошли на то подручје у [[5. век|5.]] или [[6.
[[Немачка]] и разне словенске нације користиле су обе теорије за политичку [[пропаганда|пропаганду]], па је настала општа збрка. Неки научници (нпр. [[Казимир Годловски]] и [[Зденек Вана]]) сматрају да су обе теорије апсурдне и тврде да су се Словени појавили као посебно племе негде у време
Једна теорија тврди да су постојала два таласа Словена, [[Прасловени]] ([[Венети]]) и Словени, који су се измешали и створили данашње Словене. Та теорија барем покушава решити врло сложена питања која излазе из [[археологија|археолошких]] налаза у словенским територијама. Укратко, није сигурно где су Словени живели пре сеобе на запад. Први историјски помен Словена код [[Плиније Старији|Плинија]] и [[Птоломеј]]а и смешта их у подручје мочвара реке [[Припyат]] ([[Полешка]]), али знатан број словенских речи има [[индоаријски језици|индоаријске]] облике који казују на заједнички прајезик. Недавно се јавила супротна теорија, која тврди да су Словени аутохтони још од времена пре леденог доба. Према тој теорији, [[Германи]] и Романи ([[Власи]]) настали су због језичних промена након освајања. Та се теорија заснива на генетици и теорији развитка људи у више центара, за разлику од идеје "сви из Африке", те тврди да је Словенска прадомовина укључивала подручја која [[Тацит (цар)|Тацит]] наводи као [[Германија|Германију]]. Уосталом, Тацит је писао да је појам "Германија" у смислу домовине Германа настао релативно недавно (у 1. веку).
Линија 53 ⟶ 55:
У неким словенским језицима назив за Словене има корен слов-, на пример у [[Словеначки језик|словенском]] ''Словани'' или [[српски језик|српском]] ''Словени'', а у другима слав-, као у [[руски језик|руском]] (''Славјане'') или [[хрватски језик|хрватском]]. Према неким теоријама корен слав- настао је због руског акања (прелажења ненаглашеног 'о' у 'а'). Могуће је такође да се ради о данас непознатом топониму (суфикс -јане карактеристичан је за топониме), вероватно реци или другој воденој површини чије је име прешло на народ који је живео у околини.
=== Словени у сеоби народа ===
[[Слика:Slavs serving their Gods.jpg|мини|десно|300п|Словени служе својим боговима на острву Рујан.]]
Словени се јављају у новијој историји кад се за Германима и Келтима крећу на запад у [[5. век|5.]] и [[6.
=== Словени након сеобе ===
Кад су се сместили, Словени су успоставили прве облике [[држава]], којима су управљали кнезови с ризницом и војском, као и прве класне подјеле, с племићима који су пристајали уз [[Франачка|Франке]] и [[Свето Римско царство]].
[[Карантанија]], која је покривала данашњу Аустрију и Словенију, била је прва Словенска држава у Источној Европи, а на северу старе државе су и [[Само]]ва држава, [[Нитра]] и [[Моравска]]. У том раздобљу су постојале и државе средишњих Словена, као што је [[Балатонска кнежевина]] и [[Северјани]], али ширење [[Мађари|Мађара]] и [[Румуњи|Румуња]], као и [[германизација]] [[Аустрија|Аустрије]] раздвојили су северне од јужних Словена. У старијој историји није било никаквог јединства Словенских народа, иако је повремено било сарадње.
=== Пансловенство ===
С обзиром да су Словени покривали велико и разнолико подручје, појавило се неколико средишта која су радила на јединству Словена. У [[19. век]]у се појавио покрет ''[[пансловенство|пансловенства]]'' међу интелектуалцима, научницима и књижевницима, али ретко је утицао на практичну политику, осим на
[[Датотека:Pan-Slavic flag.svg|мини|Панславенска застава, усвојена на [[Први свесловенски конгрес|Првом свесловенском конгресу]] у Прагу 1848.]]
Линија 93 ⟶ 95:
* Соколянский А. А. Введение в славянскую филологию. М., 2004.
* Павел Јозеф Шафарик О пореклу Словена, Нови Сад 1998.
* Спиридон Гапчевић, Стара Србија и македонија, Београд, 1890.
== Види још ==
| |||