Хипатија — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 8 година
м
ситне измене using AWB
м (ситне измене using AWB)
Хипатијин отац, [[Теон из Александрије|Теон]], био је математичар и астроном при музеју у [[Александрија|Александрији]]. Хипатија је, вероватно, тамо стекла образовање које је укључивало математику и астрономију, као и обуку у неоплатоничарској школи. Сматра се да је написала књиге из математике које су садржале коментаре на Конусне пресеке [[Аполоније|Аполонија]] из Перга, као и коментаре [[Диофант]]а. Подучавала је астрономији и математици, као и филозофским учењима [[Платон]]а и [[Аристотел]]а. Предавала је у Александрији, а међу њеним ученицима је био и Синесије, каснији епископ у Птолемаису, који је писао о Хипатијином знању [[Механика|механике]] и технике демонстрираном када му је помагала да осмисли [[хидрометар]] и [[Сребро|сребрни]] [[астролаб]].
 
За време Хипатијиног живота [[Римско царство]] је прелазило на [[хришћанство]] и [[Александрија]] је била у стању опасне конфузије и сукобљених идеја. Иако се стари писци не слажу у погледу разлога за њено убиство, изгледа да има концензусаконсензуса о томе да је Хипатију напала гомила и убила. Један од разлога који се наводе за ово насиље јесте да су њу као [[Неоплатонизам|неоплатонисту]] фанатичнији [[хришћани]] сматрали опасном. Други извори сматрају да је она била близак пријатељ Ореста, [[рим]]ског префекта у [[Египат|Египту]] који је такође био њен бивши студент, да се он веома ослањао на њен суд, а да се она нашла усред политичке борбе.
 
Напад на Хипатију се десио [[415]]. године на улицама Александрије. Разбеснела руља присталица александријског патријарха [[Кирил Александријски|Кирила]], предвођена Петром Читачем, скинула ју је са кола у пролазу, свукла је до гола, одвукла до оближње [[Црква (грађевина)|цркве]] и дивљачки искасапила. Инспиратор овог мучног злочина, патријарх Кирил, већ је био познат по [[Антисемитизам|антисемитизму]] кроз организовања погрома александријских [[Јевреј]]а, а у спору са [[Патријарх Несторије|патријархом Несторијем]] на сабору у Ефесу [[431]]. године успео је да издејствује за свог противника општу [[Анатема|анатему]] и проглашавање за [[Јеретици|јеретика]], не постајући тиме само симбол ортодоксије, већ и православни светац.<ref>Љубомир Кљакић, ''Ослобађање историје I'', [[Београд]], [[1993]]</ref>
114.616

измена