Жарко Вуковић Пуцар — разлика између измена

На почетку устанка, у лето [[1941]]. године, учествовао је у првим борбама устаника са усташама. Посебно се истакао у борби на путу [[Зворник]]-[[Тузла]], а убрзо потом је постављен за командира Вацетињске партизанске чете. Нешто касније постао је командант Спречанског батаљона [[Бирчански партизански одред|Бирчанског партизанског одреда]]. Почетком [[1942]]. године, када је међу устаничким снагама у источној Босни дошло до раздора између [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанских]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничких]] снага, Жарко је одлучно остао на линији [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). У то време дошло је до расипања многих партизанских јединица у овом крају, услед четничких завера. Део заслуге за очување Бирчанског партизанског одреда, припадао је и Жарку, јер је својим ауторитетом, као истакнути и храбри борац, утицао на друге борце да прихвате циљеве партизанског покрета.
 
У јесен 1942. године, када су партизанске снаге, напуштале територију [[Бирач|Бирча]] и прелазиле на [[Мајевица|Мајевицу]] и у [[Срем]], Жарко је остао на терену [[Спреча|Спрече]], где је илегално деловао међу активистима Народноослободилачког покрета. После низа усташких и четничких хајки на њега, био је ухапшен, али је уз помоћ тројице другова успео да побегне. Када је крајем 1942. и почетком [[1943]]. године дошло до новог замаха у ослободилачкој борби у источној [[Босна|Босни]], Жарко је радио на окупљању нових бораца и формирању партизанских јединица. Када је у јесен 1943. године формирана Деветнаеста бирчанска бригада, постављен је за команданта Другог батаљона. У току 1943. године примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).
 
У априлу [[1944]]. године његова бригада је била стално нападана од стране немачко-усташких и четничких снага и водила је свакодневне борбе на простору Умчани-Обло брдо. У овим борбама посебно се истакао Жарков Други батаљон. Његов батаљон се истакао током јуна и јула у борбама око [[Соколац|Соколца]], [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]], [[Власеница|Власенице]], [[Сребреница|Среберенице]], Зворника и [[Шеховићи|Шеховића]] и у току септембра у [[Прва тузланска операција НОВЈ|нападу на Тузлу]]. Као успешан руководилац, постављен је за заменика команданта бригаде и унапређен у чин [[мајор]]а.
 
Жарко је [[21. септембар|21. септембра]] [[1944]]. године, заједно са борцима извиђачке чете учествовао у диверзантској акцији у Зворнику, који је бранио усташко-домобрански батаљон. Жаркови борци су тада преобучени у униформе припадника [[СС]] јединица, које су биле заробљене приликом ослобођења Тузле, са два камиона и једним аутомобилом упали у град. Непријатељска заседа их је пропустила у град, мислећи да су то [[Немци]], који су се повукли из Тузле. Када су камиони ушли у град, око њих су се окупили непријатељски војници да их поздраве. Партизани су тада искочили из камиона и отпочели рафалну паљбу. Непријатељ је био изненађен и није успео да организује отпор. За врло кратко време читав град је био ослобођен, а скоро целокупна посада, са командантом заробљена.
 
Следећег дана, [[22. септембар|22. септембра]], партизанска моторизована колона се враћала из Зворника у [[Осмаци|Осмаке]], али ју је изнад села [[Цапарде (Осмаци)|Цапарда]], с брда Црни врх на њу запуцала четничка заседа. Четници су брзом интервенцијом разбијени, али су у свом нападу успели да тешко ране Жарка, који се налазио у првом камиону поред возача. Тешко рањени Жарко тада је пребачен у болницу у ослобођену [[Тузла|Тузлу]], где је оперисан и извађен му је метак из главе, али је кроз неколико дана преминуо. Сахрањен је уз војне почасти [[1. октобар|1. октобра]] [[1944]]. године у Тузли.
 
Указом [[Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[26. јул]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
 
==Литература==