Жарко Вуковић Пуцар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 6:
|место рођења=[[Зелина]], код [[Осмаци|Осмака]]
|држава рођења=<br>{{застава|Аустроугарска}}
|датум смрти=[[22. септембар]] [[1944]]. ('''33''' год.)
|место смрти=околина [[ЗворникТузла]]а
|држава смрти=<br>{{зас|Хрватска|1941}} [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]]
|професија=физички радник
Ред 28:
У јесен 1942. године, када су партизанске снаге, напуштале територију [[Бирач|Бирча]] и прелазиле на [[Мајевица|Мајевицу]] и у [[Срем]], Жарко је остао на терену [[Спреча|Спрече]], где је илегално деловао међу активистима Народноослободилачког покрета. После низа усташких и четничких хајки на њега, био је ухапшен, али је уз помоћ тројице другова успео да побегне. Када је крајем 1942. и почетком [[1943]]. године дошло до новог замаха у ослободилачкој борби у источној [[Босна|Босни]], Жарко је радио на окупљању нових бораца и формирању партизанских јединица. Када је у јесен 1943. године формирана Деветнаеста бирчанска бригада, постављен је за команданта Другог батаљона. У току 1943. године примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).
 
У априлу [[1944]]. године његова бригада је била стално нападана од стране немачко-усташких и четничких снага и водила је свакодневне борбе на простору Умчани-Обло брдо. У овим борбама посебно се истакао Жарков Други батаљон. Његов батаљон се истакао током јуна и јула у борбама око [[Соколац|Соколца]], [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]], [[Власеница|Власенице]], [[Сребреница|Среберенице]], Зворника и [[ШеховићиШековићи|ШеховићаШековића]] и у току септембра у [[Прва тузланска операција НОВЈ|нападу на Тузлу]]. Као успешан руководилац, постављен је за заменика команданта бригаде и унапређен у чин [[мајор]]а.
 
Жарко је [[21. септембар|21. септембра]] [[1944]]. године, заједно са борцима извиђачке чете учествовао у диверзантској акцији у Зворнику, који је бранио усташко-домобрански батаљон. Жаркови борци су тада преобучени у униформе припадника [[СС]] јединица, које су биле заробљене приликом ослобођења Тузле, са два камиона и једним аутомобилом упали у град. Непријатељска заседа их је пропустила у град, мислећи да су то [[Немци]], који су се повукли из Тузле. Када су камиони ушли у град, око њих су се окупили непријатељски војници да их поздраве. Партизани су тада искочили из камиона и отпочели рафалну паљбу. Непријатељ је био изненађен и није успео да организује отпор. За врло кратко време читав град је био ослобођен, а скоро целокупна посада, са командантом заробљена.