Еутропије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: cs:Eutropius |
м ситне измене, replaced: коресподен → кореспонден using AWB |
||
Ред 1:
'''Еутропије''' (рођ. после 320.-умро после 390. год.) је био римски софиста, канцелар цара [[Валенс|Валенса]] и историчар који је 369. објавио '''''Преглед историје од оснивања Рима''''' (Breviarium ab Urbe condita).
О Еутропијевом животу и каријери можемо судити само на основу ретких помена у изворима и научних конструкција. По византијској енциклопедији из 10. века, ''Суиди'', Еутропије је био италски софиста рођен у галском граду Бурдигали (данашњи Бордо). Његово хеленско име, као и чињеница да је највећи део живота провео на истоку [[Римско царство|Римског царства]], где је у Малој Азији поседовао велике земљишне поседе, сугерише нам да је пореклом био са Истока. Знамо да је пре 361. године био поглавар царске канцеларије задужене за
Еутропијево историографско дело треба посматрати у светлу Валенсове владе. Цар је 369., у години објављивања Еутропијевог бревијара, прославио у Цариграду тријумф над [[Готи|Готима]] и у слављеничкој атмосфери почео припреме за рат против [[Сасанидско царство|Персије]]. Јавно мнење је требало охрабрити и беспоговорно придобити за планирани поход. Валенс се могао обратити свом канцелару и затражити кратко и свима разумљиво дело које би потенцирало некадашње римске војне успехе. Еутропије је стога на латинском саставио у десет књига '''''Преглед историје од оснивања Рима''''' у коме је обрадио период од оснивања Града 753. године п. н. е. до смрти цара [[Јовијан|Јовијана]] 364. године. Историчар истиче римске победе и освајања и државнике и цареве вреднује према томе колико су проширили територију римске државе (највише хвали [[Август|Августа]] и [[Трајан|Трајана]]). Грађанске ратове, који су били чести и у његово време, Еутропије куди, као и њихове виновнике и актере (нарочито [[Гај Марије|Марија]], [[Корнелије Сула|Сулу]] и [[Цезар|Цезара]]). У позадини се промаља стари идеал принципата, слога цара и сената, мада после избора [[Клаудије II|Клаудија Готског]] и његовог брата [[Квинтил|Квинтила]], који је наводно извршен усаглашеном вољом војске и римског сената, Еутропије упадљиво ћути о улози сената у догађајима са краја 3. и прве половине 4. века. У делу се често срећу основне опаске из историје и географије што упућује да није било намењено ученијој публици. Можда је бревијар, иначе посвећен необразованом Валенсу, требало да упути цареве балканске официре у основе познавања римске историје и традиције, честе теме разговора у високом друштву коме су врхови војних кругова тежили. Као царев канцелар, Еутропије је свакако био презаузет, а своје дело је писао вероватно у царевом штабу, негде на доњем Дунаву. Зато је, сем сопственог знања и искуства, користио и краће и доступније изворе. За доба римских краљева и републике, користио је Исписе (Епитоме) из дела [[Тит Ливије|Тита Ливија]], а за епоху царства данас изгубљени извор са почетка 4. века који се у науци стручно назива ''Kaisergeschichte''. Изгледа да су ово дело користили и Еутропијеви савременици: [[Аурелије Виктор]], [[Амијан Марцелин]] и анонимни аутор дела [[Царске повести]] (Historia Augusta).
|