Георги Димитров — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м испављање правописних и других грешака
Ред 36:
Суђење у [[Лајпциг]]у [[1933]]. године било је одлучујући фактор у његовом животу и каријери. Оптужен да је учествовао у [[паљење Рајхстага|паљењу]] [[Рајхстаг]]а, Димитров је сам себе бриљантно и агресивно одбранио па суд, под будним оком светске јавности, није могао ништа друго учинити осим да га ослободи оптужбе.
 
Разлог зашто се Димитров нашао међу осумњиченима лежао је у томе што су [[нацизам|нацисти]] за овај чин који су сами извели одлучили да оптуже комунисте, а Димитров је од [[1929]]. године био челник средњеевропскесредњоевропске секције [[Коминтерна|Коминтерне]] и имао [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетско]] држављанство што га је чинило веома погодном метом. На суђењу које се тада означавало као суђење века, Димитров је показао завидну политичку храброст и тиме постао светски позната личност.
 
Након суђења преселио се у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] гдје је изабран за генералног секретара [[Коминтерна|комунистичке Интернационале]]. Димитров је био последњи генерални секретар Коминтерне, од [[1935]]. до [[1943]]. године, када је [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] укинуо ову организацију. Разлог именовању на то мјесто јесте слава и углед које је постигао на суђењу у [[Лајпциг]]у. Његов извјештај на Седмом конгресу Коминтерне [[1935]]. године истакао је његове идеје о потреби борбе против нарастајућег [[фашизам|фашизма]] у [[Европа|Европи]].