Астрологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.5) (Робот: додато yi:אסטראלאגיע
м испављање правописних и других грешака
Ред 27:
Астрологијом су се бавили и научници који су живели на размеђи средњег века и [[ренесанса|ренесансе]] попут [[Парацелзијус]]а, [[Тихо Брахе|Тиха Брахеа]] и [[Јохан Кеплер|Јохана Кеплера]]. Ипак, Кеплер, иако краљев астролог, није ценио астрологију већ ју је прозвао ''сулудом ћерком астрономије''.
 
Повећано интересовање за античке идеје у ренесанси утиче и на повећање интересовања за астрологију. Оживљавање [[херметизам|херметизма]] и [[неоплатонизам|неоплатонизма]] погодовало је ширењу астрологије међу широким народним масама. Штампани се астролошки [[алманах|алманаси]], али смела [[предикција]] о великој [[коњукцијаконјункција|коњукцијиконјункцији]] 1524. учинила је да астрологија постане у многим очима неозбиљна па и смешна. Даљем опадању утицаја астрологије допринела је и појава протестантског покрета који је није прихватао.
 
У 16. веку [[Никола Коперник]] је увео [[хелиоцентрични систем]] света у науку и тиме одвојио асторномију од астрологије. У даљем развијању и објашњавању астролошких термина учествовао је и [[Исак Њутн]] ставши на њену страну. Једном приликом када је дошло до расправе по питању вредности-безвредности астрологије, па је астроному [[Едмун Халеј|Халеју]] је поручио: „Разлика између мене и Вас је што сам се ја бавио астрологијом а Ви нисте!“ Тиме се није субјективно заузео за основаност и научност астрологије, већ једноставно упутио да су се њом током векова бавили озбиљни филозофи и научни умови, који је нису у старту одбацили нити презрели.