Саборна црква — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 51:
У [[Српство|српству]] су неке саборне цркве наменски грађене за ту улогу (пример: [[Саборна црква у Београду]]) или се управо граде ([[Саборна црква у Ваљеву]]). Друге су добиле дато звање у складу са развојем цркве и оснивањем или променом места [[Епархије Српске православне цркве|епархија]]. Пример је [[Саборна црква у Босанском Петровцу]], која је грађена као [[Парохија|парохијска]] [[Црква (грађевина)|црква]].
Приликом арондације, тј. промене [[епархија]] и [[митрополија]] и граница између њих, обично се тежило да саборне цркве очувају своју намену. Пример је стварање [[Епархија банатска|Епархије банатске]] [[1930]]. године, као наследнице [[Епархија вршачка|Епархије Вршачке]]. Како је у [[Вршац|Вршцу]] постојала [[Саборна црква у Вршцу|Саборна црква]] и [[владичански двор у Вршцу|владичански двор]] то је новоименована епархија преузела [[Вршац]] за седиште, иако је Вршац био мањи од [[Зрењанин]]а и [[Кикинда|Кикинде]]. Истовремено је простор [[Банат]]а
===Списак саборних цркава СПЦ===
| |||