Југендштил — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м premestanje commonscata/spoljasnje veze
м испављање правописних и других грешака
Ред 12:
Посебно упечатљиво дело сликарства југендстила је [[Бетовенов фриз]] Густава Климта израђен [[1902]]. у бечкој сецесији јер то дело омогућује наслућивање његове првобитне интегрисаности у целокупни уметнички пројекат заједно са Клингеровим спомеником Бетовену који се данас налази у [[Лајпциг]]у: на траци дугачкој око 24 метра нижу се једна за другом персонификације и фигуре које алудирају на [[Бетовен]]ове симфоније. Оне на тај начин ткају густи, алузијама богати преплет нискост и злобе, с једне стране, и повишене радости живљења и сексуалне енергије друге стране. Плошно-линеарно фреско-сликарство Климт повезује са уметнутим полудрагим камењем и позлатом тако да се ту јасно види тенденција ка апстрактно-декоративном обликовању.
 
Са илустраторима какви су били [[Анри де Тулуз-Лотрек]], [[Пјер Бонар]], [[Обри Бирдсли]], [[Томас Теодор Хајне]] и други извандредноизванредно богата уметност [[плакат]]а југендстила постала је призната врста уметности. Линеарне и орнаменталне форме успевале су да заједно са плошно нанетим, светлећим бојама постигну жељени ефекат дубине простора а да ипак остану декоративне. Првенствено су плакати за изложбе били били на високом уметничком нивоу и постали су убрзо предмет интересовања колекционара. И обликовање екслибриса, часописа и књига учинили су југендстил широко распрострањеним и омиљеним јер је пружао уметницима добре могућности за зараду.
 
Југендстилје међутим успео да својим јединствено модерним средствима изражавања која су додуше била орнаментална али су ипак избегавала сваки историјски или еклитички призвук заиста постану стил широких маса.