Благовештенски сабор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м испављање правописних и других грешака |
м испављање правописних и других грешака |
||
Ред 13:
#"Већина" (патријарх [[Јосиф Рајачић]] и дворски саветник Ђорђе Стојаковић) која је настојала да српска питања реши уз помоћ владе и Цара ослањајући се на српске привилегије. Ова струја је и однела превагу, па су према њиховим стремљењима и састављени српски захтеви – очување привилегија и црквено-школске аутономије, али и повратак аутономне области са изабраним војводом; из [[Беч]]а су подстицани да траже што већа права и што већу територију, али само да би се притисли Мађари – грб, застава, скупштина, [[српски језик]] као језик администрације...
#"Мањина" ([[Светозар Милетић]]) тражила је да Срби испуњење својих закона нађу споразумевајући се са мађарским напредним круговим и на основу њихових закона (направити мање промене у уставу из 1848) и свога природног и националног права, а не да се позивају на октроисане привилегије старе 150 година; ову струју је подржавао и кнез Михаило Обреновић који је као свог посланика у Карловце послао [[Јован Ристић|Јована Ристића]] и неки српски племићи који су били
#"Средина" ([[Јован Суботић]] и [[Ђорђе Стратимировић- војсковођа|Ђорђе Стратимировић]]) је била за то да пре опредељивања за Беч или Пешту треба склопити државноправни договор са [[Хрвати]]ма. па онда заједно са њима водити преговоре а у сваком случају су били за уједињење са Троједницом да би се створила једна од федералних јединица Царства.
|