Подела Индије — разлика између измена

Границу Индије и Пакистана одредио је [[Сирил Радклиф]], који је написао извештај познат као Радклифов извештај. Пакистан је настао као држава из два дела: Западног Пакистана (данашњи [[Пакистан]]) и Источни Пакистан (данашњи [[Бангладеш]]). Пакистан је настао од делова територија, где су муслимани били већина, а Индија од делова територија са хиндуском већином. Британски Парламент је 18. јула [[1947.]] донео Акт о независности Индије. У Индији је било 565 принчевских држава, које су добиле право да одлуче да ли ће бити у саставу Индије или Пакистана. Проблеми су настали у државама, које се нису одлучиле ни за једну државу или где су се принчеви одлучили за државу супротно од већинске религије унутар њихове државе. Проблеми су настали у Џунагаду, [[Хајдерабад]]у и посебно [[Кашмир]]у.

 

Процес поделе је изузетно контроверзан процес. Поједини оптужују британског вицекраља Монтбатена да је пожурио са поделом и да је имао удела и у Радклифовом извештају. Неки критичари оптужују Британце због каснијих суровости током поделе. Није се претпостављало да ће доћи до великих сеоба становништва. План је позивао да се осигурају мањинска права свих који се нађу на другој страни границе. Међутим ред и мир су били потпуно нарушени, а хиљаде, а можда чак и милион људи је погинуло током поделе. Био је то највећи помак становништва у историји.