Племенска подељеност, унутрашња религиозна расцепканост и економска обесправљеност карактерисали у дугом периоду развој Кеније, што је у многомеумногоме отежавало организовану политичку активност против колонизатора. Најбројнија етничка група Кеније [[Кикују]] је [[1920.]] године организовала Савез који је иступио са минималним захтевима: додељивање обрадиве земље и ублажавање тешких животних услова. Савез је био чврсто повезан са мисионарским верским организацијама Британаца. Годину дана касније се ствара Млади Кикују савез који се убрзо поларизује на традиционалисте који су против сарадње и прогресисте који су за сарадњу са колонијалном управом. Овај Савез [[1922.]] године прераста у Централни Кикују савез са [[Џомо Кенијата|Џомом Кенијатом]] на челу. И после његовог прогонстава у Европу [[1931.]] године, Савез наставља рад до 1940. године када га колонијална управа ставља ван закона. Политички покрет аутохтоног становништва добија 1945. године ширу платформу – створен је Савез Афиканаца Кеније, који окупља, не само припаднике Кикују племена, већ и друга племена. Повратак Џома Кенијате у Кенију 1946. године доводи до интензивнијег деловања Савеза Африканаца и све дубљег заоштравања односа са Великом Британијом. Ствара се тајно удружење под називом Мау-Мау које окупља аутохтоно становништво са циљем борбе против колонијалне власти. У покрет Мау-Мау ступало се полагањем [[заклетва|заклетве]], која је носила религиозно-ритуални карактер и захтевала безрезервно извршавање свих задатака. Колонијалне власти дуго нису имале јасну слику о Мау-Мау, утолико више што су језгро покрета чинили припадници Кикују етничке групе, настањени на источним падинама Абердаревих планина.
