Зигфрид (опера) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: измењено sv:Siegfried (opera)
м испављање правописних и других грешака
Ред 43:
Вотан се појављује у подножју Брунхилдине стене. Ту дозива богињу земље и мудрости Ерду. Ерда се чини збуњена и не успева да га посаветује. Вотан јој каже како се више не плаши краја богова, већ то прижељкује, како би своју моћ у наследство оставио Зигфриду. Зигфрид је отпоран на проклетство прстена, јер не зна за страх. Такође каже да ће Брунхилда, његова и Ердина ћерка, извршити дело које ће искупити свет.
 
Долази Зигфрид, а Вотан почне да га испитује. Зигфрид не зна да је Вотан, уствариу ствари, његов деда, па арогантно одговара на његова питања и покушава да настави пут ка Брунхилдиној стени. Вотан му препречи пут, говорећи му како би скршио његову моћ ако прође кроз ватру. Зигфрид ипак навали да прође, па Нотунгом сломи Вотаново копље, којим му је овај препречио пут. Вотан смирено покупи крхотине свог копља, поражено дозволи Зигфриду да прође и нестане. Зигфрид настави пут ка стени.
 
Прошавши кроз ватру и попевши се на стену, Зигфрид угледа Брунхилдино успавано тело, али, пошто она носи оклоп, мисли да је мушко. Полако јој скине оклоп и схвати да је она жена - нешто што никада раније није видео. Не знајући шта да ради, Зигфрид по први пут осети страх и, опијен њеном лепотом, а истовремено очаран, пољуби је. Брунхилда се пробуди. Испрва је несигурна, али је убрзо опчињена Зигфридовом љубављу и узвраћа му осећања. Брунхилда се одриче света богова и њих двоје заједно певају о „светлој љубав и радосној смрти“.