Логос — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м испављање правописних и других грешака |
||
Ред 43:
Хераклитово значење логоса разрадили су у [[стоици|стоичкој]] филозофији [[Zenon iz Kitijuma|Зенон]], [[Епиктет]], [[Марко Аурелије]] и други. За стоике логос, осим нужности и закономерности, добија и значење универзалног ума (''ендитхетос''), који подвргава све ствари и догађаје њиховој [[судбина|судбини]], досуђује оно што се збива и што ће се збивати.<ref name="Филозофски речник"/> Људски разум учествује у универзалном логосу, и одражава га речју или делом (''пропхорикос''), а људска природа представља терен и мерило за етичко размишљање и деловање.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> За стоичара [[Хрисип]]а, логос је она сила која чини људски говор разумним, ум логичним, и целокупну природу смисленом.
Код стоика логос добија и значење принципа целокупног [[морал]]а. Њихово морално начело је било „живети по природи“, што је
Хераклитово изједначење живота и логоса нашло је места у стоичкој терминологији као ''логос сперматикос'' (семени логос), активни животни принцип који делује на пасивну материју да би уредио свет.<ref name="Filozofijski rečnik"/> Ови логои изгледа да врше нешто од функције Платонових идеја.<ref name="Оксфордски филозофски речник"/>
|