Лудвик Лазар Заменхоф — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: додато xmf:ლუდვიგ ლაზარ ზამენჰოფი |
м испављање правописних и других грешака |
||
Ред 46:
: ''Драги господине-''
: ''Замолили сте ме, да вам дам детаље о мени и мом животу. Веома радо ћу то урадити, када будем могао, али нажалост могу веома мало. Ево из којих разлога: за будуће генерације можда моја биографија можда неће бити неинтересантна, јер
: ''Родио сам се у [[Бјалисток]]у 15. децембра [[1859]]. Мој отац (узгред: који је још увек жив) као и мој дед, били су учитељи језика. Језик разних људи увек ми је био најдража ствар на свету. Највише сам волео онај језик на коме сам се образовао тј. Руски језик; учио сам га са највећим задовољством; сањао сам да постанем велики руски песник (узгред: и детињству сам писао разне стихове и са 10 година живота написао сам трагедију у 5 чина). Са задовољством сам учио разне друге језике, али су ме они занимали више теоретски но практично; јер никада нисам имао прилике да их вежбам у изговору, тако да сам течно говорио смо три језика (руски, пољски и немачки), француски језик сам лако читао, али сам га ретко и лоше говорио; осим тога у различитим временима изучавао сам, по мало, 8 других језика, које познајем врло мало и само теоријски.''
: ''У момом детињству пасионирано сам волео руски језик и целу руску културу; али сам се ускоро уверио да моју љубав плаћају мржњом, да искључиви власници тог језика и земље себе само називају људима, који само виде у мени обесправљеног странца (насупрот томе што су моји прадедови и дедови рођени у радни век провели у тој земљи), сви мрзе, омаловажавају и потцењују моју браћу; видео сам да све друге језичке групе које живе у мом граду реципрочно се мрзе и међусобно нападају... и много сам патио због тога, и почео сам да сањарим о тим срећним временима, када ће нестати све националне мржње, када ће постојати језик и земља која ће припадати свим својим житељима, када ће људи почети да разумеју и воле једни друге.''
|