Хилдерих — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: fa:هیلدریک
м исправљање правописних и других грешака
Ред 9:
Због својих година Хилдерих није био у стању да лично предводи војску у борбама против одметнутих берберских (маварских) племена која су још од краја 5. века одбацила вандалску власт у залеђу афричке обале. Хилдерих је против [[Бербери|Бербера]] послао једног од својих нећака, Хоамера, али је овај војни поход доживео крах. Краљ је тада ангажовао свог синовца и престолонаследника [[Гелимер|Гелимера]] да покрене нови поход на Мавре. Гелимер је био успешан и затим је своју новостечену популарност искористио да уз подршку аријанског племства свргне Хилдериха [[19. мај|19. маја]] 530. године.
 
Након што су Хилдерих, Хоамер и њихове присталице утамничене и византијски цар [[Јустинијан I]] је затражио њихово ослобађање. УствариУ ствари, Јустинијан је желео да ''обнови'' римску власт у западном Медитерану и тражио је прилику да се умеша у унутрашње трзавице међу Вандалима. Захваљујући уклањању Амалафриде, [[Остроготи]] су спремно дозволили византијском војсковођи [[Велизар|Велизару]] да употреби [[Сицилија|Сицилију]] као базу за свој поход Вандале. Када се почетком септембра 533. године Велизар са 16 000 ратника искрцао на обали данашњег [[Тунис|Туниса]], Гелимер је неразборито погубио Хилдериха. Велизар је сада затражио обнову римске власти у Африци и крајем марта 534. освајање Вандалске краљевине је завршено.
 
Победоносни војсковођа је у [[Константинопољ]] одвео Гелимера и групу угледних вандалских заробљеника међу којима су била и Хилдерихова деца и унуци. [[Прокопије из Цезареје]] бележи да су Хилдерихови потомци били богато обдарени од Јустинијана и његове супруге [[Теодора (супруга Јустинијана I)|Теодоре]]. Прокопије је Хилдериха описао као благог и предусетљивог, али и нератоборног владара.