Електролиза — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: уклоњено hy:Էլեկտրոլիզի օրենք (deleted) |
м исправљање правописних и других грешака |
||
Ред 8:
У електролизи, анода је позитивна електрода, што значи да има мањак електрона; једињења која долазе у контакт са анодом отпуштају електроне(оксидују се). Катода је негативна електрода, што значи да има вишак електрона. Једињења која долазе у контакт са катодом теже да приме електроне (редукују се).
Количина електричне енергије која мора бити додата једнака је промени у Гибсовој слободној енергији у реакцији плус губитак у систему. Губици могу(у теорији) бити близу нуле, па максимални термодинамички добитак је једнак промени термодинамичког потенцијала подељеног са слободном енергијом. У већини случајева електрична [[енергија]] је већа од промене термодинамичког [[потенцијал]]а, па се нешто енергије ослободи у виду топлоте. У неким случајевима, на пример у електролизи водене паре у [[водоник]] и [[кисеоник]] на виској температури, тачно је обрнуто. Топлота се апсорбује од околине, и топлотна енергија водоника је већа од електричне енергије. У овом случају се мисли да је коефицијент ефикасности већи од 100 %. Онда је могуће направити машину са перпетуалним покретима ([[Перпетуум мобиле]] прве класе је још бољи од ове машине, он ствара енергију да
Јачи проток струје (у амперима) подразумева већи проток електрона у истом интервалу времена. То значи да се катода брже редукује а анода брже оксидује. То је директно пропорционало броју молова добијеног производа. Јачина струје која пролази зависи од електричне проводљивости електрода и електролита, али јачина струје такође зависи од тога колико струје сам извор може створити. Процес електролизе са само два или три реактанта може бити веома комплексан. У већини случајева је најбоље потражити литературу и погледати која јачина струје је најповољнија за жељени процес. На пример код неких [[метал]]а може доћи до различитих типова [[галванизација|галванизације]](то је процес пресвлачења једног метала у други, да не би на пример [[корозија|кородирао]]), користећи струју већег интензитета лако се добија лош галванизован метал, а користећи слабију много бољи.
| |||