Жироскоп — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато uz:Giroskop
м исправљање правописних и других грешака
Ред 12:
Један исти уређај може да ради у разним режимима.
 
Међу механичким жироскопима издваја се '''роторни жироскоп''' — брзовртеће тврдо тело, чија оса окретања може мењати правац у пространству. При томПритом брзина окретања жироскопа многократно премашује брзину окретања његове осе окретања. Основно својство таквог жироскопа је способност да у пространству сачува неизмењен правац осе окретања при отсустству дејства момената спољашњих сила на њу.
 
Први пут то својство је искористио Жак Бернар Леон [[1852]]. године, за експерименталну демонстрацију окретања Земље. Баш на тей демонстрацији жироскоп је и добио свој назив, од грчких речи «окретање», «посматрање».
Ред 86:
Постојећи на данашњи дан жироскопски системи су толико тачни, да многим потрошачима није потребно увеличење тачности, мада је скраћивање војних буджетних средстава код већине водећих сведских земаља, натерало инжињере из дане области да пређу на адаптпцију жироскопских система за примену у сфери свакодневних техничких производа. На пример, коришћење микромеханичких гироскопа за стабилизацију кретања аутомобила, видеокамера, фотоапарата, мобилних телефона и слично.
 
У исто време прогрес у области сателитске навигације [[GPS]] и [[GLONASS]], по мишљењу присталица тог начина навигације, учинио је непотребним аутономна сретства навигације за случајеве када се сателитски сигнал може примати непрекидно. Како они кажу, ради се о томе да ће тренутно грађена ''система навигационих сателита треће генерације'' омогућавати опредељење координата објеката на површини земље са тачношћу до '''неколико центиметара'''. При томПритом, по њиховим речима, отпада потреба у употраби чак и жироскопа за опредељење курса, јер сравњење података два пријемника сателитских сигнала, постављених на растојању од неколико метара, на пример, на крилима авиона, дозвољава израчунавати скретање авиона по велтикалној оси. Такав систем, би оставио без посла десетине хиљада радника предузећа која праве жироскопе за авионе и бродове.
 
Али, у пракси системи GPS нису способни да тачно определе положај у градским условима, при лошој видимости сателита. Такви проблеми постоје и у шумским пределима. Чак и у авионима GPS, мада и ефикаснији него брзинометра на великим дистанцама, има већу погрешност како при измерењу углова (неки пут и на целе степене) користећи два GPS-пријемника, тако и при израчунавању курса путем опредељења брзине авиона. Зато је барем за сада најбоља варианта за навигационе системе — комбинација жироскопских система и GPS.