Ибн Араби — разлика између измена

По свршетку студија, Араби се вратио у Севиљу, где је уз највеће учењаке свога доба проучавао свете списе и пророчку традицију. Слободно време је углавном је проводио у друштву суфија. Жеља да сретне сваког духовног учитеља за кога би чуо водила га је да путује по целој Андалузији. Поред бројних духовника с којима се сусретао, истичу се и две жене: Јасмина од Маршена и Фатима из Кордобе, које су важиле за истакнуте духовне учитељице оног времена.<ref name="Mislilac istoka i Zapada">[http://ibn-sina.net/index.php?option=com_content&task=view&id=28&Itemid=41&limit=1&limitstart=4 Ibn ‘Arabi – mislilac istoka i Zapada] (Rešid Hafizović)</ref> Негде у то време Ибн Араби упознаје другог андалузијског филозофа [[Ибн Рушд]]а (лат. ''Авероес''), са којим постаје и велики пријатељ. У граду [[Алмерија|Алмерији]], великом духовном средишту и центру филозофске школе Ибн Масаре, званично је ступио на пут [[суфизам|суфизма]].<ref name="Mislilac istoka i Zapada"/> Од тада је често путовао и изван Ал-Андалуса, повремено одлазећи и до северне Африке, посебно у [[Тунис]], где се упознао са делом "Скидање сандала" (''Хал’ан-на’лаун'') чувеног португалског суфије Ибн Касија, при томпритом написавши и коментар на његов садржај. Након године [[1198]]. године, његова духовна искуства су постала тако интензивна да је неретко доживљавао највиша зрења и духовне излете. На њега је посебно просветљујуће утицала визију духовне хијерархије која управља [[космос]]ом, коју је доживео у том периоду.<ref name="Mislilac istoka i Zapada"/> Андалузију је одлучио да напусти након визије божанског престола на светлосним стубовима, око којега је кружила птица која му је пренела поруку о нужности кретања на [[ходочашће]] у Меку. До тада је већ широм Шпаније био познат по својим песмама, којима је преко љубавне поезије обичним људима приближавао пут суфија.<ref name="Najveći majstor"/>