Константин III Ираклије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2+) (Робот: измењено el:Κωνσταντίνος Γ´
м исправљање правописних и других грешака
Ред 29:
Свестан непополураности свог брака са Мартином, Ираклије је покушао да јавно прикаже како се не одриче Фабијине деце, ћерке Еудокије и сина Ираклија Новог Константина кога је [[613]]. прогласио за савладара. Већ [[629]]. или [[630]]. године Ираклије је оженио свог најстаријег сина својом синовицом Грегоријом. У овом браку Грегорија му је родила два сина Ираклија, који је касније постао познатији јавности као [[Констанс II Погонат|Констанс]], и Теодосија.
 
Када је Ираклије умро у фебруару [[641]]. за собом је оставио као престолонаследнике двадесетосмогодишњег Ираклија Новог Константина и петнаестогодишњег Ираклија II, познатијег као [[Ираклиона]], Мартининог сина. По царевом тестаменту, који је Мартина представила цариградском сенату, Ираклијеви синови су требали да владају као савладари и да при томпритом поштују Мартину као ''царицу и мајку''. Учешће Ираклијеве удовице у власти је одбачено, али су синови преминулог цара прихваћени као цареви-савладари.
 
Ираклије Нови Константин је изгледа уживао већу подршку цариградске светине, али је већ био тешко болестан, највероватније од [[Туберкулоза|туберкулозе]]. Како би придобио подршку војске, Константин је поделио 50 000 војницима. Новац за одбрану [[Египат|Египта]], Константин је набавио тако што је наложио да се из Ираклијеве гробнице уклони све драгоцености скупа са царском круном. И поред свега, муслимански Арапи су заузели већи део провинције и цариградска влада је изгубила једну од најбогатијих источних провинција.