Рекурзија — разлика између измена

У конкретном случају уколико би функција као аргумент добила број 5, рачун би се развијао на начин показан испод. При томПритом ће рекурзивни позиви функција бити обележени заградама, да би се дочарао редослед почетака и завршетака ових функција.

У овом изразу се разломци нижу један испод другог, при чему се сваки угњеждава у делиоцу претходног. При томПритом се могу издвојити два низа сабирка и дељеника који припадају сваком од њих. Они би гласили овако:

При томПритом редни број разломка, који је у овом случају ''-{n=a+1/2}-'', не мора бити једини критеријум за заустављање рекурзије. [[Цели бројеви|Целобројни]] тип, који ће и у овом случају бити кориштен за обраду вредности ''-{a}-'' и ''-{b}-'' има своја ограничења у опсегу који покрива, тако да би неконтролисани раст ових вредности дао погрешне резултате или изазвао пад програма. Обзиром да вредност ''-{b}-'' расте много брже од вредности ''-{a}-'', довољно је прекинути рекурзију када дође до неке вредности за коју је сигурно да је достижна пре постизања недозвољених вредности. Како и није потребно превише разломака да би се ваљани резултат сместио у [[дабл]], тип [[реални бројеви|реалних бројева]], ова граница сме бити прилично ниско.