Дунавски водени дух — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Правопис и/или генералне преправке |
м мале измене |
||
Ред 6:
Своје жртве водени духови позивају по имену и наређују им да дођу на Дунав. Клештима, ланцима или бичем, који им обавијају око ногу или врата, одвлаче их на речно дно. Да би се утопљеник нашао, у народу је постојао обичај да се спреми неслана [[погача]], па се у њу забоде вишеструка свећа и на свећу метне метални новчић. Затим би нага жена расплетла косу, загазила у воду између поноћи и раног јутра, па пустила погачу са запаљеном свећом низ воду и молила нечастивог да пусти утопљеника.
У прошлости је било жена које су вадиле духове из Дунава тако што би ушле у воду голе и расплетене косе, само су гениталије чувале неким судићем да не би зачеле са духовима,
[[Рибар]]и су се чували да не падну у руке нечастивима. Ноћу нису спавали крај свог алата, да их духови не нађу. Зато се и говорило: "Ни [[ђаво]] не зна где [[алас]] спава".
| |||