Арагацотн — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато pnb:صوبہ اراگاتستن |
м исправљање правописних и других грешака |
||
Ред 28:
| интернет = [http://aragatsotn.gov.am/ -{aragatsotn.gov.am}-]
}}
'''Арагацотн''' ({{јез-јер|Արագածոտն}}) је једна од [[административна подела Јерменије|11 административних јединица]] [[јерменија|Републике Јерменије]], односно један од десет марзева.
Налази се у западном делу земље, дуж јужних обронака највише планине у Јерменији [[Арагац]]а. На северозападу је ограничен [[Ширак (марз)|марзом Ширак]], на североистоку је [[Лори (марз)|Лори]], на истоку [[Котајк]] а на југу [[Армавир (марз)|марз Армавир]]. На крајњем југоистоку граничи се са административним подручјем града [[Јереван]]а, док је на западу међународна граница са [[турска|Турском]].
Ред 40:
Арагацотн се налази у западном делу [[јерменија|Јерменије]] и у најкраћем се може рећи да је смештен између [[Јереван]]а и [[Арагац]]а са једне, односно [[Касах (река)|Касаха]] и [[Ахурјан (река)|Ахурјан]]а са друге стране. Најважније притоке Касаха (десне притоке) су [[Амберд (река)|Амберд]] и [[Гехарот (река)|Гехарот]]. Целом провинцијом доминирају врхови [[Арагац]]а који је са [[надморска висина|надморском висином]] од 4.095 метара и највиши врх целе Јерменије. Најнижи део марза налази се у западном делу и лежи на надморској висини од 950 метара.<ref name="Арагацотн1">-{[http://www.armnet.ru/armenia_html/aragasotn.htm Армения — Область Арагацотн.]}-</ref> Идући ка југу и западу земљиште се постепено спушта ка нешто сушнијој [[араратска равница|Араратској равници]].
Најважнији водоток је река Касах која извире испод јужних обронака Арагаца, а на њој је изграђено вештачко [[Апаранско језеро]]. Са планине се ка југу спуштају бројни мањи водотоци који се одликују бујичним карактером и који изазивају велике штете пољопривредним подручјима. У близини највишег врха Арагаца налази се планинско језеро [[Кари (језеро)|Кари лич]] (или Камено језеро), једно од највиших језера у Јерменији.
У вегетационом смислу провинцијом доминирају континуиране алпске ливаде које су местимично испресецане дубоким кањонима и стеновитим голетима. Ређе су [[храст]]ове шуме галеријског типа.<ref>-{[http://www.findarmenia.com/rus/armenia/aragatzotn/ FindArmenia.com — Арагацотнский марз]}-</ref>
Клима области варира од умерено континенталне до оштре планинске, тако да су највиши врхови Арагаца током целе године прекривени снегом.
==Историја==
[[Датотека:Amberd fortress and church 2009.jpg|мини|л|250п|Остаци тврђаве [[Амберд]] из VII века]]
Подручје данашњег Арагацотна било је насељено још у [[праисторија|праисторији]], а посебно долина [[касах (река)|Касаха]] (захваљујући плодном тлу и умереној клими). О најранијим насељима сведоче бројни археолошки локалитети из [[камено доба|каменог]] и [[бронзано доба|бронзаног доба]]. Прва државна организација на овом подручју било је [[Јерменско краљевство]] које се још називало и ''Вотн Арагацо''. Северни делови Арагацотна у средњем веку називали су се ''Амберд''. Од [[9. век|IX]]—[[XI век]]а подручје је било део књажевине [[Пахлавуни]].
Године [[1386]]. цела област је опустошена од стране војске [[татари|татарског]] емира [[Темерлан]]а, а већ током [[XV век]]а област је потпала под власт туркијске државе [[Кара Којунлу]]. Године [[1828]]. Арагацотн, као и цела Источна Јерменија постаје део [[Руска империја|Руске империје]].
==Демографија==
Ред 108:
Поред основне популације (коју чине [[Јермени]]), у марзу живи око 6.000 припадника [[курди|курдске]] заједнице [[Јазиди]] који чине најбројнију националну мањину у провинцији.
У административном погледу Арагацотн је подељен на 4 рејона (Аштарак, Апаран, Арагац и Талин) са укупно 117 насеља. Од тог броја само три насеља (Аштарак, Апаран и Талин) се сматрају урбаним центрима док је преосталих 111 руралног карактера.
<div align="center">
Ред 132:
==Знаменитости==
Као доказ богате прошлости овог краја сведоче бројни остаци тврђава и цркава. Неки од најзначајнијих културно историјских споменика су
Али свакако једна од највећих знаменитости целог краја налази се у селу Ошакане, на крајњем југу марза (на обалама Касаха) и реч је о гробници оца јерменске писмености и светитеља јерменске цркве [[Месроп Маштоц|Месропа Маштоца]].
У северном делу, на обронцима Арагаца налази се [[Бјураканска опсерваторија]], изграђена [[1946]]. године.
| |||