Макс Бекман — разлика између измена

'''Макс Бекман''' ({{јез-нем|Max Beckmann}}, *[[12. фебруар]] [[1884]], [[Лајпциг]]— † [[27. децембар]] [[1950]], [[Њујорк]]) био је [[Немачка |немачки]] [[сликар]], [[Графика|графичар]] и писац. Заједно са [[Ернст Лудвиг Кирхнер|Ернстом Лудвигом Кирхнером]] сматра се најзначајнијим немачким [[Савремена уметност|сликарем 20. века]].

У свом животу, који је трајао од краја [[19. век |19.]] до половине [[20. век]]а, Макс Бекман је био сведок великих европских и светских трагедија.

После образовања у Уметничкој школи у [[Вајмар]]у, каријеру је започео у [[Берлин]]у.

Током [[1920.]] често је боравио у [[Баден-Баден]]у, бањи и коцкарској меки на југу Немачке, заједно са својом другом супругом Квапи. До [[1933.]] предавао је у [[Франкфурт]]у, док му није било одузето место предавача. Уморан и депресиван, био је забринут због успона нацизма, што се види из писама супрузи.

Преселио се у Берлин, где је сликао пејзаже [[Шварцвалд]]а у олуји, са почупаним дрвећем и срушеним путевима. Као последица ставова Адолфа Хитлера о уметности, његова уметнот је класификована као дегенерисана, тако да је са супругом морао напустити Немачку и настанити се у [[Амстердам]]у. Ту је доживео период несигурности и усамљености. У Холандији је боравио током нацистичке окупације ове земље.

Бекманово дело је рефлексија радикалних промена у друштву и уметности времена у коме је живео. Његове слике приказују теме од ужаса рата до декаденције гламура културе [[кабаре]]а у [[Вајмарска република|Вајмарској републици]]. Од тридесетих година, његови радови садрже митолошке референце које су често метафора за бруталности нацистичког режима. Бекман је био веома упућен у филозофију и близак [[Мистицизам|мистицизму]]. Својим делима покушавао је да се бави универзалним темама ужаса, искупљења, вечности и судбине.

За разлику од већине савременика, Макс Бекман је одбацивао [[Апстрактна уметност |апстрактно сликарство]]. Дивио се и инспирисао сликарима: [[Пол Сезан|Сезаном]], [[Ван Гог]]ом, [[Рембрант]]ом, [[Рубенс]]ом и сликарима ране [[Ренесанса у северним земљама|северне Ренесансе]].

Створио је личну и аутентичну верзију модернизма, зачињену митологијом и фантазијом, сликајући портрете, пејзаже и мртве природе. Обновио је средњевековнусредњовековну традицију сликања [[триптих]]а. Своје триптихе је сматрао огледалима модерног друштва. Током целог живота сликао је аутопортрете, слично као Рембрант или Пикасо.