'''ОНТОЛОГИЈА''' (грч. τό ον - биће, битак и λόγος - учење, реч, закон): [[Филозофија|Филозофска]] дисциплина која расправља ο [[Биће|бићу]] као бивствујућем, као и ο његовим општим, фундаменталним и конститутивним одређењима.
Сам израз онтологија (philosophia de ente) први пут се јавља [[1613]]. године код Гокленијуса, а нешто касније и код Клауберга, који употребљава и термин онтософија (о бићу као бићу у одређеном систему категорија).
Ред 11:
==Онтологија у средњевековној филозофији==
У средњевековнојсредњовековној филозофији, онтологија има обележје спекулативне претпоставке, као и строго канонизоване и систематизоване шеме, у оквиру којих разне варијанте резултују сличним одговорима. Као широко и систематски обрађивана филозофска дисциплина, онтологија је третирана код [[Кристијан Волф|Кристијана Волфа]] ([[1679]]-[[1754]]) као рационална наука која сачињава теоријску филозофију или метафизику. Код [[Имануел Кант|Имануела Канта]] ([[1724]]-[[1804]]), онтологија је такође део метафизике. Он уместо традиционалне онтологије, оснива трансценденталну филозофију, ''„као предворје праве метафизике“'', која жели поставити елементарне услове целокупног човековог знања ''a priori''. За [[Фридрих Хегел|Г. В. Ф. Хегел]]а ([[1770]]-[[1831]]), биће је прва и најапстрактнија категорија на самом почетку [[Дијалектика|дијалектичког]] процеса. Биће и мишљење је у суштини једно те исто, односно, категорија бића код Хегела означава неодређену непосредност и управо се зато негира својом антитезом – небићем, а биће и небиће су само моменти у развоју апсолутне идеје (праве стварности).
