Василије Дамјановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м исправљање правописних и других грешака |
||
Ред 23:
Василије Дамјановић, рођен у [[Сомбор]]у [[1735]]. године, син је Јована Дамјановића, последњег великог [[капетан]]а сомборског војног шанца, војсковође и велепоседника сомборског. Школовао се у Пожуну и [[Венеција|Венецији]] и био веома образован човек. Осим матерњег, [[српски језик|српског језика]], говорио је још и мађарски, словачки, немачки, латински, италијански, француски, румунски и грчки. Један је од ретких световњака оног времена који је писао за потребе првих српских школа у Угарској.
Написао је и у Венецији [[1767]]. године штампао уџбеник '''Новаја сербскаја аритметика или простоже наставленије к хесапу. To је прва српска аритметика уопште'''. Занимљиво је и од значаја што је ова књига, изузев предговора, сва писана скоро чистим народним језиком, чиме је Дамјанвић, уз [[Захарије Орфелин|Захарија Орфелина]], '''један од ретких писаца који су још пре Доситеја писали књиге народним језиком'''. Без обзира на оригиналност, књига одаје високу стручност и методичност ауторову, а интересантна је и по својој терминологији, у којој Дамјановић даје прве наше стручне изразе и називе у аритметици.
Дамјановић је касније напустио своју списатељску делатност. Наследивши од оца огромно имање, он је једно време често путовао по западним земљама, крећући се у најотменијим и најутицајнијим круговима [[Европа|Европе]]. А када му је понестало средстава од наследства, вратио се у [[Сомбор]]. Овде се испрва бавио трговином, а потом наставио чиновничку и политичку каријеру свога оца. У [[Сомбор]]у је достигао највиша чиновничка звања. За чиновничке заслуге добио је 1783. године од цара Јосифа II племићку титулу и грб. Међутим, рачунајући на своје високо образовање, познавање светских прилика, углед, и своје и очеве везе са утицајним круговима [[Беч]]а, очекивао је, али није дочекао, већу политичку улогу међу Словенима у Аустријској царевини, ради чега је и прешао у католичку веру.
| |||