Дизентерија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м испављање правописних и других грешака |
м исправљање правописних и других грешака |
||
Ред 22:
Дизентерија је пратила човека од најстаријих времена, први писани подаци о овој болести срећу се у списима [[Хипократ са Коса|Хипократа]], Аретеја, Галена а често су је спомињали и историчари. Тако [[Херодот]] приписује пропаст персијске војске [[380. п.н.е.]] појави овога обољења. Од тада па до [[Корејски рат|корејског]] и [[Вијетнамски рат|вијетнамског]] рата многи ратни хроничари помињу дизентерију код своје и непријатељске војске и становништва.
Дизентерија је на нашем подручју одавно позната, штавише, добро је био познат и њен значај за борбену способност војске и исход битке у рату, о чему говори народна песма ''„[[Бој на Косову]]“''. Одавно је познат ендемско-епидемијски карактер дизентерије, па су забележене и [[Пандемија|пандемије]] које су валадале углавном у [[Европа|Европи]] од [[XVI vek|XVI]] до [[XIX век]]а.
Амебну дизентерију изазива протозоа -{''[[Entamoeba histolytica]]''}-, коју је [[1875]]. године изоловао -{Losch}- из столице једног болесника у [[Петровград (Русија)|Петрограду]], а [[Јапан]]ац Схига је први идентификовао једног од проузроковача бациларне дизентерије [[1896]]. године, а затим су откривени и остали захваљујући истраживањима Флекснера, Сонеа, Бојда и других. Од тада је омогућено разликовање бациларне од амебне дизентерије. У историји дизентерије важни су датуми проналаска [[Сулфонамид (медицина)|сулфонамида]] и [[антибиотици|антибиотика]] који су из темеља изменили ток и прогнозу ове болести.
Ред 28:
==Амебна дизентерија==
Амебна дизентерија је субакутно или хронично обољење дебелог црева које изазива ''Entamoeba hystolitica''. Амебијаза је протозоално обољење везано за постојање патогене амебе - Ентамебе хистолитике у организму човека. Entamoeba hystolitica је протозоа из групе [Rhisopoda], које када се настане у цревном зиду ту трајно остају али се могу хемоатогеним путем пренети до удаљених органа и изазвати патолошке промене. Амебна дизентерија се често назива и цревна амебијаза иако ова два израза нису синоними.
=== Етиологија ===
Амебна дизентерију изазива протозоа ''Entamoeba hystolitica'' (хистолитичка амеба) коју је открио Losch 1875. године. Амеба (гр. Amoibos, променљив) је протозоа наједноставније грађе која се огледа у једној ћелији опасаној еластичном опном, биолошки је врло карактеристична јер има способност да испушта продужетке, лажне ножице (псеудоподе) који јој омогућавају кретање и помоћу којих се храни. Размножава се двојном деобом и то стварањем цистичне форме која се јавља као отпорна форма или као облик за расејавање. Има неколико врста амеба које паразитирају код човека од којих је само једна патогена – Entamoeba hystolitica, узрочник амебне дизентерије (срдобоље).
Амеба има вегетативни и цистички облик. Вегетативни облик може да се надје само у дебелом цреву човека и то као хистолитички облик и прелазни облик. Циста је отпоран обик и углавном се налази у спољној средини. Ова три облика се међусобно морфолошки разликују и имају различите улоге у патогенези и епидемиологији амебијазе.
Ред 51:
=== Патогенеза ===
Амебне цисте се уносе контаминираном храном или водом, па пошто лако прођу желудачну баријеру доспевају до дебелог црева. Из једне цисте настаће 8 прелазних облика амебе, које ће се даље размножавати двојном деобом дајући многобројне генерације нових прелазних облика амебе. У повољним условима прелазни облик ће се преобразити у хистолитички, тј. трофозоит. То је патогени облик који изазива обољење са крваво-слузавим столицама.
Намножени трофозоити се пробијају кроз мукозу дебелог црева, и доспевају у субмукозу захваљујући свом протеолитичком ферменту помоћу кога растварају ткива, због чега је и добио име хистолутица. Ту у субмукози стварају се мали апсцеси услед инфламаторних и некротичних поцеса. Ови апсцеси се повремено испразне у лумен црева после чега остају улцерације на слузници. При томе у лумену црева се појављује маса нових трофозоита који поново продиру кроз здраву слузницу стварајући нове ходнике, а затим апсцесе. Ово разарање цревног зида клинички се манифестује појавом обољења, односно слузаво-крвавим столицама.
Ред 89:
''Асимптоматска амебијаза''. Болесник нема тегоба иако су амебе напале цревни зид и постоје и ретке улцерације па и присуство антитела. Дијагностикује се: паразитолошки, серолошки, ректоскопски и биопсијом.
''Апсцес јетре''. Најтежи је облик амебијазе, може да се јави као примарни, тј. екстраинтестинална локализација амебијазе. Или апсцес може да прати цревну амебијазу када се сматра као њена компликација. Апсцес јетре је локална некроза и ликвефакција ткива јетре која настаје дејством трофозоита амебе. Садржај овога апсцеса је густа течност боје чоколаде, без мириса и без ћелијских елемената. Трофозоити се могу наћи само у танком појасу који лежи између апсцеса и здравог ткива јетре. Апсцес јетре је веома редак, али је дијагностикован и у нашој земљи код младих радника који су радили у ендемичним земљама.
Ово су веома тешки акутни фебрилни болесници са инфективним синдромом и болом већином у десном лобусу јетре. Дијагноза се поставља на основу налаза једне или више циста у јетру ултразвучним прегледом или сцинтиграфијом. Серолошке реакције су јако позитивне што допуњује дијагнозу инвазивног облика амебијазе. Апсцес јетре често даје клиничку слику акутног абдомена са перфорацијом у трбушну дупљу или без ње, па се дијагноза обољења често поставља на хирушком столу.
Ред 135:
a. Контактни амебоициди. Делују само на амебне облике који се налазе у лумену црева (минута и циста). Због тога контактни амебоициди тешко могу да обезбеде дефинитивно излечење амебијазе те се најчешће комбинују са ткивним амебоицидима. У контактне амебоициде се убрајају разни деривати јод-кинелеина, а Фурамид (дилоксаноид-фуроат) такође делује као контактни амебоицид и примењује се у терапији амебоноштва.
б. Ткивни амебоициди. Овде се убрајају еметин и метронидазол.
** Еметин је ткивни амебоицид који не делује на амебе у лумену црева, даје се парентерално и путем крвотока доспева до дубоких апсцеса у субмукози где уништава патогени облик амеба.
** Метронидазол (Орвагил, Флагил) су мање токсични, делују на све облике амебе, тј. луминалне и ткивне и уз примену хлорокина или конесина.
Ниједан од наведених амебоицида не може да делује на све облике амебе и на све локализације, што практично значи да су могуће егзарцебације болести и да је нужно дуготрајно лечење са више препарата.
Ред 269:
# Цревни антаркс даје клиничку слику врло токсичне дизентерије са тешким кариоваскуларним колапсом. Дијагноза се поставља на основу података о употреби сумњивог меса и налаза антарксних бацила у остацима хране или копрокултури.
Сва наведена бактеријска обољења лече се антибиотицима широког спектра и симптоматском терапијом.
Зато етиолошка дијагноза обољења није тако битна у терапији и прогнози.
Ред 327:
* Откривањем и лечењем здравих клицоноша
Лична и друштвена хигијена исхране, подизање материјалног и културног стандарда становништва имају велику превентивну улогу.
== Дизентерије друге етиологије ==
| |||