GNU-ова општа јавна лиценца — разлика између измена

Друга верзија лиценце је објављена 1991. године. Током наредних 15 година, чланови заједнице за слободни и софтвер отвореног кода су почели да сумњају да су неке софтверске И хардверске фирме нашле пропусте у ОЈЛ И на тај начин софтвер користили на начине који нису одговарали жељама програмера који су развијали софтвер. Пример за ово је Тивоизација (укључење софтвера под ОЈЛ-ом у хардверске производе који одбијају да покрену модификоване верзије истог софтвера). Такође долази до коришћења модификованог а необјављеног софтвера који функциоонише иза веб интерфејса као и до патентних уговора између Микрософта, Линукс и јуникс дистрибутера који могу претстављатипредстављати патентно оружје против самог Линукса.

Први проблем је био у томе што дистрибутери могу да објаве само бинарне фајлове – извршне програме, који нису разумљиви за људе и не могу се модификовати. Да би ово спречили креатори ОЈЛ лиценце условили су сваког дистрибутера софтвера који у развоју свог софтвера користи делове кода који су лиценцирани под ОЈЛ лиценцом да поред бинарних фајлова и изворни код програма мора бити јавно доступан под истом лиценцом.

Други проблем претстављалапредстављала је могућност да дистрибутери уведу додатна ограничења или увођењем ограничења у саму лиценцу односно њену измену или комбиновањем софтвера са другим софтвером који има значајнија ограничења. Таква комбинација имала би већа ограничења од оних која одређује ОЈЛ. Овај проблем је решен тако што општом јавном лиценцом регулисано да сваки модификован програм мора бити дистрибуиран под условима ОЈЛ. Ово даља значи да софтвер лиценциран под ОЈЛ може бити комбинован са софтвером лиценцираним под манње рестриктивним лиценцама али не и ограничен са рестриктивнијим лиценцама од ОЈЛ.

Значајна измена у другој верзији лиценце је клаузула “Слобода или смрт” како је популарно названа – Део 7. У овом делу лиценце пише да ако неко наметне ограничења у успостављању слобода које произилазе из ОЈЛ, као на пример судска одлука, тада такав софтвер не може уопште да се дистрибуира.

Крајем 2005. године Фондација за слободан софтвер најавила је рад на верзији 3 ОЈЛ. У јануару 2006. године прва “верзија за дискусију” ОЈЛв3 је објављана. Јавна дискусија је трајала 18. месеци и четири прелазне верзије су објављене. Коначна верзија је објављена у јуну 2007. године. Аутори ГПЛ3 су Ричард Столман и ибен Моглен у сарадњи са Правним центром за слободан софтвер.

Они који се не слажу са ОЈЛ ограничењима немају дозволу, у оквирима закона заштите интелектуалне својине (копирајт), да копирају или дистрибуирају ОЈЛ лиценциран софтвер. Али они могу приватно да га користе.