Балканска језичка заједница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м исправљање правописних и других грешака
Ред 63:
Римско царство је контролисало Балкан и могуће је да су локални дијалекти латинског оставили знак на свим језицима на Балкану, што је утицало и на језик словенских придошлица. Слаба тачка ове теорије Џорџа Солта је да се само неке особине могу наћи у другим романским језицима и да не постоји доказ да су Балкански Римљани били довољно дуго изоловани да би их развили.
 
Аргумент овоме би биле структуралне позајмице или "[[Калк|калкови]]" у македонском из арумунског, што може да се објасни тиме што је арумунски био субстратсупстрат за македонски, али ово и даље не објашњава које је порекло ових иновација у арумунском.
 
===Различити извори особина===
Данас, најприхваћенија је теорија што ју је успоставио пољски научник Zbigniew Gołąb. Она се састоји у томе да нису све особине с истог извора и да је утицај међу језицима био реципрочан: неке од њих могу да се прате из латинског језика, словенских или грчких језика, док друге, нарочито особине које имају само румунски, албански, македонски и бугарски, могу да се објасне помоћу субстратумасупстратума који се сачувао након романизације (у случају румунског) или словенизације (у случају бугарског). На албански су утицали и латински језик и словенски језици, али је такође задржао многобројне првобитне особине.
 
Један аргумент који иде у прилог "теорији о више извора" је да је бурна [[Историја Балкана|историја Балкана]] терала различите групе да се селе на места која су насељавали људи који су говорили други језик. Овакве мале групе би биле брзо асимиловане и понекад су остављале обележја у језику који су усвајали. Друга идеја је да је, пре модерног доба, вишејезичје на Балкану било често и да се промена у једном језику брзо ширила у друге језике.
 
Аргумент који подржава овај поглед је да се језици са највише "балканизама" налазе у областима где су људи једног језика били у контакту с људима других језика.
Ред 77:
''(недовршено)''
 
Највероватније да су најранији контакти били између Прото-румуна и Прото-албанаца, између првог и петог века нове ере. Ову теорију подржавају неке речи из албанског језика које су позајмљене из латинског језика Балкана, као и из румунског субстратасупстрата, који има речи што су когнати <!-- нејасан превод --> речима из албанског.
 
О тачном простору где се контакт одиграо још увек се расправља, у оптицају су сва места између северне [[Албанија|Албаније]] и [[Трансилванија|Трансилваније]]. За детаљније погледајте чланке [[Порекло Румуна]] и [[Порекло Албанаца]]. Сви румунски варијетети (од [[Република Молдавија|републике Молдавије]] до [[Власи (Србија)|Влаха]] из [[Србија|Србије]]) су део БЈЗ-а, што показује да су се ове особине развили пре него што су ови дијалекти дивергирали.