Душан Пајић-Дашић — разлика између измена

м
исправљање правописних и других грешака
м (исправљање правописних и других грешака)
У [[лето]] 1942. године, Пајић се с делом [[Калиновички партизански одред|Калиновичког партизанског одреда]] пребацио се на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођену територију Прозора]]. Ускоро је постао командант Дувањског батаљона. Истакао се у успешном пробијању усташког обруча приликом првог напуштања [[Ливно|Ливна]] од стране [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]].
 
Почетком [[1943]]. године, када је расформиран Дувањски батаљон, Душан је постављен за командира артиљеријске батерије [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке бригаде]]. Као артиљерац-топџијатобџија, истакао се у борбама за [[Жепче]] и Прозор.
 
После пада Жепча, Први батаљон Десете херцеговачке бригаде покушавао је да продре уз долину [[Босна (река)|Босне]] ка [[Немила|Немилој]] и [[Врандук]]у. Тада је наишао на двоспратни велики [[бункер]] пун Немаца. Напад батаљона није успео. Два бомбаша, одређена да униште бункер, пали су тешко рањени пред самим бункером. Батаљон је тражио помоћ топова. Дошао је Пајић и поставио два своја топа на 400 метара од бункера. Испалио је неколико граната, али оне су биле недовољне за снажно утврђени бункер. Пајић је пришао бункеру да га изблиза осмотри, да му наде слабо место и да извуче рањенике. Упркос савету команданта Првог батаљона да не иде, Пајић је отишао до бункера, узео рањеног бомбаша и извукао га.
114.616

измена