Модернизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 13:
Модернизам je [[културни покрет]] који генерално укључује прогресивну уметност и [[модернизам (архитектура)|архитектуру]], [[модернизам (музика)|музику]], [[Модерна књижевност|књижевност]] и [[Модерни графички дизајн|дизајн]] и јавио се у деценијама које су претходиле [[1914]]. Модернизам се јавио као бунт уметника и дизајнера против академске традиције касног 19. века, и које је прихватио нове економске, политичке и социјалне аспекте долазећег модерног доба.
Како уметност дели судбину [[Култура|културе ]] са свима онима који чине културу, промене, правци, стилови и сви други укуси у уметности имају с тим нераскидиве везе.
У настајању МОДЕРНЕ у уметности пресудну улогу има општи ниво културе у времену када она настаје. Посебно је моћан утицај на њу је утицај [[Филозофија|
Модерна се као мисао и идеја јавља ко зна када, где и од кога. Она је процес. Модерна је културни ниво –
Она настаје у природним накукама, филозофији, психологији, уметности… Она није смишљана, нити је произведена, још мање случајност, она није доколица и краћење времена, она није импровизација, она је законитост, она је закономерност. Она је, једноставно речено, морала настати.
Еволуиралој европској и светској мисли ка Модерни, немерљив и пресудан допринос даје [[фундаментална наука ]].
[[Алберт Ајнштајн ]] релативизује важност еуклидске геометрије и [[Исак Њутн|Њутнове ]] класичне физике проглашавајући их само посебним случајем једне другачије истине. Простор и време нису апсолутни – вишедименузионалност – закривљеност простора и времена - Општа и Специјална теорија релативитета... Тврди се «немогуће» , да о једном догађају, постоје две потпуно опречне и мада искључиве, ипак истине ( да је неко кретање истовремено и праволинијско и криволинијско).
Ту су и [[Ернест Радерфорд|Ернест Радерфорд ]] и [[Нилс Бор|Нилс Бор ]] . Руши се мит о култу недељивости АТОМА. Ушавши у његову структуру,
▲Ту су [[Ернест Радерфорд|Ернест Радерфорд ]] и [[Нилс Бор|Нилс Бор ]] . Руши се мит о недељивости АТОМА. Ушавши у његову структуру, ови великани, упозоравају да нема вечно важећих истина, нити апсолутне невиности, као и [[Макс Планк|Планкова ]] [[Квантна теорија физике|Квантна теорија физике ]] , која као «најзанесенија фантазија», тврди да нешто може истовремено да постоји и непостоји- квант, да је та честица на прелазу из непостојања у постојање ; виши степен у хијерархију немогућег и од прелаза енергије у материју и обратно.
Ова знања охрабрују мисао. Успостављају нов квалитет.
Линија 30 ⟶ 29:
У филозофији: ... [[Фридрих Ниче|Ниче ]], [[Мартин Хајдегер|Хајдегер]], [[Освалд Шпенглер|Шпенглер ]] ...
У психологији: [[Зигмунд Фројд|Фројд ]], [[Карл Густав Јунг|Јунг ]], [[Ото Вајнингер|Вајнингер ]], [[Ерих Фром|Фром ]], [[Елијас Канети|Канети ]]...
Психоанализа сондира најтајанственије и најмрачније просторе подсвесног, тврдивши да он, ма како недоступан и невидљив, у потпуности одређује видљиви универзум свесног.
Фројд, на даље, примерава и легализује сан човеку, дајући му важност јаве.
[[Пол Гоген|Гоген]] каже да му не пада на памет да прецртава
Уметност, ка својој аутономији, хоће даље од утиска, од узрока. Испитује, колико далеко се може отићи занемарујући дотадашња правила и навике, и има ли границе променама, до којих нешто опстаје као уметност. «Дрско и безбожно» се тражи потврда да уметност постоји по себи.
Ово је тло које порађа Модерну. Модерна је духовни акт настао
| |||