Дигитална фотографија — разлика између измена

м
исправљање правописних и других грешака
м (исправљање правописних и других грешака)
[[Слика:Fuji finepix a210-back.jpg|мини|десно|200п|Дигитални фотоапарат]]
'''Дигитална фотографија''', за разлику од [[фотографија|класичне]], не користи филм већ слику "види" преко електронског [[сензор]]а као скуп бројчаних података. То омогућава спремање и уређивање слика на рачунару. Данас су дигитални фотоапаратифото-апарати продаванији од класичних, а највероватније ће их потпуно заменити. Осим снимања фотографија, они често омогућавају и снимање [[видео|видеа]] и [[звук]]а. Развој [[технологија|технологије]] је омогућио спајање више различитих [[уређај]]а у један, те су данас дигитални фотоапаратифото-апарати врло често саставни део [[мобилни телефон|мобилних телефона]].
 
 
== Мане и предности дигиталне фотографије ==
 
За нормалног корисника који посједује рачнар, предности дигиталних фотоапаратафото-апарата обично превагну над манама. Но, професионални корисници имају подијељена мишљења.
 
=== Предности ===
 
Дигитални фотоапаратифото-апарати омогућавају преглед снимака на лицу мјеста (без развијања), што значи да фотограф може лако уочити грешке код снимања и исправити их док још није прекасно. Пошто се слике могу и брисати, може се снимати много узастопних слика с малим разликама, избрисати лоше и сачувати само успјеле. Код класичних фотоапаратафото-апарата то би било прескупо. Можете и одабрати само неке фотографије које ћете одштампати на папир (ако их уопште желите штампати). Ако имате [[рачунар]] са [[штампа]]чем, није потребно фотографије носити у фото-студио - оне се могу одштампати и код куће. Такође, фотографије се на рачунару могу и обрадити те побољшати (нпр. пооштрити, контролисати контраст, јачину свјетлости, интензитет боје...).
 
На једну меморијску картицу могуће је снимити хиљаде фотографија (зависно о капацитету картице и квалитету слике), док се на један филм може снимити око 36 фотографија највише, под условом да је реч о куповном паковању филма, јер постоје филмови на метар, које сами можете да убаците у касетицу предвиђену за то и упакујете много више од стандардних 36 снимака.
 
Врло корисна чињеница код дигиталних фотоапаратафото-апарата је та да они биљеже додатне податке о фотографији уз саму слику (нпр. употреба блица, експозиција, бленда, -{ISO}- осјетљивост, вријеме фотографисања, датум, модел фотоапаратафото-апарата...). То је корисно код организације фотографија на рачунару или код додатне анализе снимака. Неки класични апарати такође омогућавају биљежење датума или времена фотографисања, али тај податак се исписује на саму слику.
 
Фотографија се може копирати безброј пута без нарушавања квалитета.
Дигитални апарати брзо троше батерију, па је потребно или често пунити батерију или често куповати нове батерије.
 
Филмови великих -{ISO}- осетљивости дају мање зрнату слику него дигитални сензори исте осетљивости (мада се и то мења и зависи од квалитета ДФА). Такође, постоје типови филмова за које нема еквивалент код дигиталних фотоапаратафото-апарата (нпр. филм за инфра црвену свјетлост). Затим, филмови имају много већу разлучивост од дигиталних фотоапаратафото-апарата. Процијењене еквивалентне вриједности су:
*35мм филм ~ 19 мегапиксела
*120 филм ~ 69 мегапиксела
*велики формат ~ 1135 мегапиксела
За поређење, модерни компактни дигитални фотоапаратифото-апарати имају 4-7 мегапиксела, професионални дигитални -{SLP}- апарати 6-17 мегапиксела, а екстремни и врло скупи дигитални апарати имају до 297 мегапиксела. (узмите у обзир да је немогуће прецизно упоредити филм и дигиталну слику).
 
Слике на филму су поуздане за документацију. Могу се лако спремити у ормар док су дигиталне слике изгубљене у случају квара [[хард диск]]а. Такође, на филму се лако и поуздано могу уочити све накнадне промјене док не постоји [[софтвер]] који може открити што је (ако је ишта) промијењено на дигиталној слици.
114.616

измена