Летонска православна црква — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: додато sv:Lettisk-ortodoxa kyrkan |
м исправљање правописних и других грешака |
||
Ред 43:
Након компромиса с летонском владом, архиепископ Јован (Помер) је тражио од патријарха Тихона да да његовој епархији самосталност у пословима унутрашње управе. Дана [[21. јун]]а [[1921]], патријарх московски Тихон, Свети синод и Високи црквени савјет су признали унутрашњу самосталност Летонској православној цркви. Године [[1925]], архиепископ Јован (Помер) је био изабран у републикански Сејм, гдје је заговарао равноправност Летонске православне цркве са другим религијским заједницама Летоније. Године [[1926]], поново је почела са радом Ришка духовна семинарија. У ноћи са [[11. октобар|11.]] на [[12. октобар]] [[1934]], архиепископ Јован је био жив спаљен у својој приградској викендици. Истрага о убиству архиепископа Јована није дала резултата; за убиство су се сумњичиле специјалне службе Летоније, као и агенти из [[СССР|Совјетског Савеза]].
Ускоро послије погибије архиепископа ришког Јована (Помера), руководство Летонске православне цркве је [[1936]]. године донијело одлуку о преласку под јурисдикцију [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]], против чега се побунио дио свештенства и већина мирјана. Прелазак није био признат од стране [[Руска православна црква|Московске патријаршије]] и других [[Православна црква|православних]] [[Помјесна црква|помјесних цркава]]. Дана [[29. март]]а [[1936]], митрополит
Године [[1940]], послије присаједињења [[Летонија|Летоније]] ка [[СССР]]-у, раније одлуке су биле одбачене и Летонска православна црква се вратила назад под окриље [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] у својству [[Епархија|епархије]]. Митрополит ришки и све Летоније Августин (Петерсон) је умировљен.
| |||