Малајски архипелаг — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м исправљање правописних и других грешака
Ред 18:
 
а, што се тиче острва, највећа међу њима су: Борнео, Суматра, Сулавеси, Јава и Лузон, али и Нова Гвинеја уколико је укључимо у састав архипелага.
Државе које се налазе на територији Малајског архипелага, у целости или делимично, су: Индонезија, Малезија, Филипини, Брунеј, Источни Тимор, Сингапур и Папуа Нова Гвинеја.
 
== Географски положај и специфичности територије ==
Ред 32:
== Физичко-географске карактеристике рељефа ==
 
Садашњи рељеф острва Малајског архипелага резултат је терцијарног планинског набирања, касније дуготрајне ерозије и врло јаког вулканизма, који од ове регије чини и данас најнемирнији део Земљине кугле. Врло јака ерозија, као последица планинског рељефа острва, успела је да на више места својим наносима потисне плитко море и изгради простране равнице. Највеће равнице се протежу: источном Суматром, северном Јавом и јужним Борнеом.
 
Рељефом преовлађују средње и ниске планине, док се поједине планине високо уздижу у односу на ниво мора. Највиши врхови већих острва досежу висине од преко 4000м, попут планине Кинбал на северу Борнеа, високе 4095м, а, уколико укључимо и Нову Гвинеју, највиши врх архипелага је на планини Пунчак Џаја на западу Нове Гвинеје на висини од 4884м. Такође су заступљене и брдовите равнице и низије сачињене од алувијалних и морских талога, док се највеће мочварне низије налазе на Суматри и Борнеу. Архипелаг припада делу регије формираном током касног кенозоика и скоријег набирања тла, па су слојеви уситњених стена које пробијају гранитне стене широко распрострањени.
Ред 61:
Преостале веће реке Индонезијског архипелага су Барито (Борнео), дугачка 890км, Муси (Суматра), дугачка 750км и погодна за саобраћај, Соло, која са својих 600км дужине чини најдужу реку Јаве, као и река Батанг Хари, која са својих 600км дужине чини најдужу реку Суматре.
 
Што се тиче већих река Филипинског архипелага, најдужа река Филипина је река Кагајан. Налази се на североистоку острва Лузон и дугачка је око 505км, а заједно са својим притокама је подложна обилним поплавама током монсунских сезона. Друга најдужа река Филипина је река Пампанга, дугачка око 260км.
Поред река, Малајски архипелаг обилује и језерима. Највеће језеро архипелага, и по површини и по запремини воде, јесте језеро Тоба на Суматри. Садржи 240км3 воде, обухвата површину од 1,130км2 и највеће је језеро у југоисточној Азији. Сама Индонезија има 3 од 20 најдубљих језера света – Матано на острву Сулавеси (дубоко 590м), Тоба на острву Суматра (505м) и Посо на острву Сулавеси (450м). После језера Тоба, највеће језеро архипелага јесте филипинско језеро Баи (949 km²), које је уједно и треће нејвеће језеро југоисточне Азије по површини. Једино језеро које је криптодепресија (удубљење испуњено водом, чија је површина изнад нивоа мора, а дно испод нивоа мора) јесте језеро Матано (Сулавеси).
 
Језера Малајског архипелага снабдевају водом и личне и комерцијалне потребе, али и економске активности као што су хидроенергија, наводњавање, рибњаци, транспорт и рекреација, а такође имају важну улогу у спречавању поплава.
Ред 74:
Источно од Борнеа и малог острва Ломбок број врста опада и постаје све сличнији аустралијским врстама. Малајски архипелаг се често пореди са природним музејом, у којем се налазе све прелазне врсте биљака и животиња, између азијских и аустралијских врста.
 
Флора Малајског архипелага је међу најбогатијим на свету. На самој Јави постоји преко 6.000 врста, а на Борнеу више од 11,000. Многе биљке су аутохтоне врсте архипелага, а више од 500 родова и око 30-35% врста су ендемичне. Постоји вертикални распоред вегетације: на равницама и нижим планинама (до 1,200-1,300м) постоји тропска зимзелена кишна шума, која је специфична због велике разноликости биљака, од око 300 врста палми, бамбуса, дивљих банана и фикуса, па до врста карактеристичних за Малајски архипелаг попут пандануса и расамале; затим, на већим висинама постоје зимзелене шуме са субтропскимсуптропским биљкама и на висинама од 2.000 до 4,000м постоје веома влажне планинске шуме са обиљем маховине, које на већим висинама прелазе у планинске ливаде са доста жбуња. Листопадне шуме и саване преовлађују у субекваторијалним зонама, док се мангрове шуме могу наћи у делтама река, али и дуж морске обале. Већина равница су култивисане због пољопривреде, а највише се гаји пиринач.
 
Архипелаг се налази у малајској подрегији индо-малајске зоографске регије и папуанској подрегији аустралијске регије. Типични представници фауне Малајског архипелага су: антропоидни (човеколики) мајмуни – гибони и орангутани, бабуни, слонови, носорози, авети, летећи лемури и веверице, комодски варан, сунчани (малајски) медвед, кенгур пењач, суматрански носорог, филипински орао, краткокљуна ехидна (бодљикави мравојед)и многе друге врсте, од којих су многе аутохтоне и/или ендемичне.
Ред 98:
У последње три деценије Малезија је доживела привредни преображај захваљући великим страним улагањима (у производњу електроничких уређаја, нпр.), али и налазиштима нафте. Данас Малезија спада у групу средње развијених држава. Велики утицај у привреди Малезије имају страни али у последње време и домаћи капиталисти, и то углавом због јефтине радне снаге. Индустрија је високо развијена, неке од најзначајнијих су; металургија, електроиндустрија, бродоградња, хемијска и прехрамбена индустрија. У последње време влада Малезије се труди да покрене туризам, што су и успели, јер туризам сада представља трећи највећи извор прихода. Пољопривреда је такође један од битних фактора привреде, а неке од најбитнијих култура су: каучук, бибер, палмино уље, кокосов орах, банане, ананас, шећерна трска и дуван. А, као и Индонезија, Малезија такође има велика рудна богатства, као што су: гвожђе, нафта, бакар, волфрам, боксит.
 
Након што су после Другог светског рата стекли независност, Филипине је обележио привредни раст, па су од некадашње државе засноване на пољопривреди постали важни трговински партнери са САД-ом, Јапаном, Кином, Јужном Корејом, Хонг-Конгом, али и Холандијом. Управо због овога, Филипини извозе велики број различитих добара: велики број електронских производа, превозна средства, нафтне деривате, па све до одевних предмета и воћа.
 
Сингапур има високо развијену економију, која је, историјски посматрано, базирана на бесцаринској трговини. Економија зависи од извоза и прераде увозних производа. Производња је прилично разнолика и чине је електронска индустрија, прерада нафте, хемијска индустрија, машинска индустрија и биохемијска производња. Сингапур је и најпрометнија лука на свету (по утовареној тонажи), и четврта је највећа девизна берза на свету после Лондона, Њујорка и Токија. Сингапур је и веома популарна дестинација за туристе, што чини туризам једном од његових највећих индустрија.
 
== Закључак ==