Породице у Народноослободилачкој борби — разлика између измена

У току [[Други светски рат|Другог светског рата]] на подручијуподручју [[Југославија|Југославије]] страдало је око 1.700.000 људи. Међу њима налази се велики број [[породица]] чији су сви чланови или део њих страдао као борци у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], као припадници [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилчког покрета]] или као жртве фашистичког терора. Многе породице страдале су у страховитом терору окупатора - његових казнених експедиција, али и терору домаћих издајника. Велики је број породица чији су сви чланови били заточени у [[Концентрациони логор|концентрационим логорима]] у Југославији, [[Немачка|Немачкој]] или другим местима окупиране [[Европа|Европе]].

Овде се налази списак породица чији су готово сви чланови учествовали у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]], а један или више чланова проглашено је за [[Народни херој Југославије|народне хероје]].

* '''[[Браћа Барух|Барух]]''' — сви чланови [[Сефарди|јеврејске сефардске]] породице Барух из [[Београд]]а, су погинули током рата. Браћа [[Исидор|Исидор]] (''проглашен за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]''), Јосип и Бора Барух, погинули су као партизански борци; а њихове сестре Рахела и Берта су страдале као заточенице [[Бањички логор|Бањичког логора]]. У току рата страдао је и [[Лазар Симић]], муж Рахеле Барух.

* '''Бендераћ''' — свих седам синова солунског борца Јакше Бендераћа активно су учествовала у Народноослободилачкој борби. Поред њега погинула су и четворица његових синова (Манојло, Вељко, Мирко и Миле). После ослобођења, као војни пилот страдао је још један његов син Новак. Један од Јакшиних синова је и [[Манојло Бендераћ Мајо]], који је проглашен за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].

* '''[[Сестре Букумировић|Букумировић]]''' — из пордице Букмировић, сви чланови су учествовали у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]]. [[Мирослав Букумировић Букум|Мирослав Букумировић]] је маја [[1942]]. године био ухапшен и у затвору је извршио убиство скоком короз прозор и проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. Његове сестре [[Србијанка Букумировић|Србијанка]], [[Јованка Букумировић|Јованка]] и Ружица, ухапшене су октобра [[1943]]. и затворене у [[Бањички логор|Бањичком логору]]. Србијанка и Јованка су стрељане септембра [[1944]]. године.

* '''Дапчевић''' — сво четворо деце православног свешетника Јована Дапчевића, из околине [[Цетиње|Цетиња]], учествовало је у Народноослободилачкој борби. Сво четворо - Пеко, Владо, Милутин и Даница су преживели рат. [[Пеко Дапчевић|Пеко]] је из рата изашао као [[генерал-лајтант]] и [[Народни херој Југославије|народни херој]], а касније је био начелник Генералштаба ЈНА и минситар иностраних послова, док су се [[Владо Дапчевић|Владо]], Милутин и Даница [[1948]]. године изјаснили за Резолуцију [[Информбиро]]а и били су заточени на [[Голи оток|Голом отоку]].

* '''Мажар''' — чланови породице Николе и Марије Мажар су још пре рата, активно учествовали у револуционарном покрету. Браћа Јосип, Ивица, Драго и Бошко, као и њихова сестра Нада и мајка Марија, били су активни учесници Народноослободилачке борбе. Током рата погинула су три брата (Јосип, Ивица и Бошко), као и њихова мајка Марија. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] посмртно су одликовани [[Јосип Мажар Шоша|Јосип]] и [[Ивица Мажар|Ивица]], као и њихов брат [[Драго Мажар|Драго]] који је преживео рат.

* '''Мркоци''' - од седморо деце Фрање Мркоција из Хрватског загорја, њих троје (Тонка, Стјепан и Славко) су погинули током Народноослободилачке борбе. [[Славко Мркоци|Славко]], који је погинуо септембра [[1943]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]]. Такође за народног хероја проглашен је и његов брат од стрица [[Марко Мркоци]], који је после ослобођења био друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватске]].

* '''Петров''' — сво троје деце из породице Петров, која се [[1923]]. из [[Босна|Босне]] преселила у [[Банат]], страдало је у Народноослободилачкој борби. Марта [[1942]]. године у околини [[Панчево|Панчева]], у сукобу са полицијом и Немцима страдали су [[Браца Петров|Борислав Браца Петров]] и његова сестра [[Јелисавета Беба Петров|Јелисавета Беба]]. Старија сестра [[Драгица Петров|Драгица]] била је ухапшена септмбра [[1941]]. у Панчеву и одведена у [[Бањички логор]]. Брацина жена [[Олга Петров|Олга Радишић-Петров]], такође је била учесница Народноослободилачког покрета и ухапшена је у родној Баранди, октобра 1941. и одвдена у Бањички логор. Драгица и Олга, заједно су страдале [[9. мај]]а [[1942]]. године у гасном-аутомобилу званом „[[душегупка]]“.

* '''Рибар''' — породица предратног политичара [[Иван Рибар|Ивана Рибара]], активно је учествовала у Народноослободилачкој борби. Он је био председник [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ-а]], његов старији син [[Иво Лола Рибар]], секретар [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]] и председник [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАОЈ-а]], а млађи син [[Јурица Рибар|Јурица]], члан Политодела [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]]. Најпре је октобра [[1943]]. код [[Колашин]]а погинуо Јурица, а месец дана касније, приликом бомбардовања аеродрома у [[Гламочко поље|Гламочком пољу]], страдао је и Иво Лола. Јула [[1944]]. [[четници]] су у [[срем]]ском селу [[Купиново|Купинову]], ухватили Иванову супругу Тоницу и заклали је. Током рата Иванова пасторка, Тоницина ћерка из првог брака, Божена је била затворена у [[Бањички логор|Бањичком логору]], а тамо је страдала и Лолина вереница [[Слобода Трајковић]], са својом породицом.

На подручијуподручју [[Београд]] и [[Земун]]а деловао је током читавог рата веома јак Народноослободилачки покрет, а међу страдалима налазиле су се читаве породице, као и више чланова једне породице.

Са подручијаподручја Земуна истичу се: немачка породица '''Девалд''', Тома и његова супруга Франциска, који су као комунисти страдали у логору на Сајмишту, као и њихова деца - син Александар, који је погинуо у партизанима и син Тома и ћерка Терза, који су такође вили учесници НОП-а и преживели су рат; браћа '''Абафи''' - Бранко и Јанко, предратни активисти СКОЈ-а, који су погинули у партизанима; браћа Сава и Славко '''Крњешевац''', активисти НОП убијени у Сремској Митровици; браћа '''Фогл''' - Силвестер и Јанко, припадници немачке националне мањине и предратни активисти СКОЈ-а, страдали у току рата; сестре '''Страјин''' - Јованка, Вера и Нада, све три су стардале у заробљеништву, а током рата је убијен и Јованкин супруг Јакуб Кубуровић; брат и сестра Јован и Јованка '''Попић''', убијени у Јасеновцу, као и брат и сестра Аца и Божица '''Дивнић''', убијени у Вуковару.