Biatlon — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Pravila i oprema: разне измјене |
м исправљање правописних и других грешака |
||
Ред 1:
{{транскрипција}}
[[Слика:Biathlon Schalke.jpg|мини|десно|Takmičari na gađanju]]
'''Biatlon''' generalno je termin kojim se ozačava sport koji se sastoji od dve discipline - kombinovane. Biatlon, se međutim najčešće koristi da označi [[zimski sportovi|zimski sport]] koji kombinuje [["cross-country" skijaško trčanje]] i [[puška|gađanje iz puške]]. Postoji i letnja varijanta koja kombinuje gađanje sa trčanjem kao i ona koja kombinuje gađanje sa trčanjem na roler-skijama.
Sport je naročito popularan u svojoj domovini - [[Norveška|Norveškoj]] ali i u [[Nemačka|Nemačkoj]] i [[Rusija|Rusiji]], za koju se procenjuje da u
[[Слика:Ole Einar Bjørndalen.jpg|мини|десно|[[Norveška|Norveški]] biatlonac [[Ole Ejnar Bjorndalen|Ole Einar Bjørndalen]], po mnogima, najbolji biatlonac svih vremena]]
Ред 11:
Sport vodi poreklo iz obuke [[Norveška|norveških]] vojnika. Prvo poznato takmičenje je zabeleženo [[1767]] među graničnim patrolama. Postepeno se kao širio [[Skandinavija|Skandinavijom]] najpre kao oblik vojničke obuke.
Pod imenom "vojnička patrola", kombinacija skijaškog trčanja i pucanja je prvi put takmičarski uvedena na [[Zimske Olimpijske Igre|Zimskim Olimpijskim Igrama]] [[1924]], a zatim kao demonstracija na igrama 1928, 1936. i 1948, ali nije dobio status Olimpisjkog sporta, obzirom da su postojale nesuglasice o pravilima. Sredinom 1950-ih, biatlon se širio kao takmičarski sport u [[Švedska|Švedskoj]] i [[Rusija|Rusiji]] i dobijao na popularnosti među gledaocima. Zahvaljujući širenju popularnosti vraćen je na OI i postao jedan od prestižnijih sportova, naročito u disiplini [[štafeta]].
Prvo svetsko prvenstvo u biatlonu održalo se [[1958]] u [[Austrija|Austriji]], a [[1960]] je postao stalni sport na [[Zimske olimpijske igre|ZOI]]. Na ZOI [[1992]] u [[Albertvil|Albertvilu]], po prvi put su se i žene takmičile.
Ред 47:
* kazneni krug - dodatno trčanje na 150-{m}-, za koji je obično potrebno 20–30 sekundi vrhunskimtakmičarima (zavisno od uslova, kvaliteta snega itd.),
* dodavanje vremena - od 1 minuta na vreme trčanja (pravilo je staro, iz vremena kada se sporije trčalo, pa se može smatrati prestrogim u odnosu na trčanje dodatnog kruga) ili
* dodatno pucanje, kako bi se oborile preostale mete, moguća su samo 3 dodatna metka, kaja se moraju ručno puniti, jedan po jedan što takođe oduzima vreme. Ukoliko i tada ima nepogođenih meta trči se kazneni krug.
Duž staze mere se i prolazna vremena, kao i posle gađanja. U disciplini sprint, to je naročito važno, obzirom da takmičati ne kreću u isto vreme već na 30 sekundi razmaka, a najmanje je važno kod "potere" i masovnog starta.
Ред 60:
== Discipline biatlona ==
=== Pojedinačno takmičenje ===
Trka duga 20 -{km}- (15 -{km}- za žene) je najstarija disciplina. Gađa se 4 puta naizmenično u ležećem i stojećem stavu, ukupno 20 meta. Svaki promašaj donosi dodatno vreme, obično 1 minut, koje se dodaje na vreme trčanja. Takmičari počinju trku uobičajeno na 30 sekundi razmaka.
=== Sprint ===
Sprint je 10 -{km}- dug za muškarce a 7,5 -{km}- za žene. Gađa se dva puta najpre iz ležećeg pa iz stojećeg stava, ukupno 10 meta. Svaki promašaj donosi kazneni krug trčanja od 150-{m}-. I ovde takmičari počinju trku pojedinačno u vremenskim razmacima.
=== Potera ===
Ред 82:
==Mesta takmičenja==
U Svetskom kupu i šampionatu, trke se održavaju, po tradiciji, u istim mestima. Drugi razlog je nivo opremljenosti koje ta mesta imaju što se tiče funkcionisanja strelišta.
{| border="1" cellpadding="2" cellspacing="1" class="wikitable"
| |||