Тунел ефекат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: додато ko:터널 효과
м исправљање правописних и других грешака
Ред 1:
[[Слика: EffetTunnel.gif| 200пк | мини | десно | Рефлексија и тунеловање таласног пакета електрона на потенцијалној баријери. Део таласног пакета пролази кроз баријеру кроз коју, према законима класичне физике, то не би било могуће. (Треба обратити пажњу на десну половину слике - тунеловани део пакета врло је блед и једва се види.)]]
'''Тунел ефекат''' или тунеловање је појава у којој атомска честица може да савлада коначну потенцијалну баријеру чак и када је њена енергија нижа од висине (енергије) баријере. Према [[Класична Физика | класичној физици]], то би било немогуће, међутим, према законима [[Квантна механика | квантне механике]], то је могуће. На пример, [[алфа-распад]] се објашњава преко тунел ефекта као продирање алфа честице кроз потенцијалну баријеру нуклеарних сила. Тунел ефекат је нашао техничку примену у сканирајућем тунелском микроскопу.
 
== Откриће ==
Ред 41:
<math>~{{\psi}_{III}}={A_3} \exp{ \left(ik(x-a) \right) }+{B_3} \exp{ \left(-ik(x-a) \right) }</math>
 
Пошто члан <math>~{B_3} \exp{ \left(-ik(x-a) \right) }</math> описује одбијени талас који се креће из бесконачности, а који у посматраном случају не постоји, следи да је <math>~{B_3}=0</math>.
Да би описали величину тунел ефекта, уведимо коефицијент пропусности баријере једнак модулу односа густине тока честица које су прошле кроз баријеру и густине тока упадних честица:
 
Ред 50:
<math>~{j}={\frac{i{\hbar}e}{2m}}{ \left({\frac{{\partial}{{\psi}^*}}{{\partial}x}}{\psi}-{\frac{{\partial}{\psi}}{{\partial}x}}{{\psi}^*} \right)}</math>
 
где звездица означава комплексну коњугацијуконјугацију.
 
Заменом у горе описаној таласној једначини функције добијамо