Кумите — разлика између измена

Многи стилови сматрају да је битно да каратеке "повуку" своје ударце. Карате тренинг је смишљен да омогући његовим вежбачима способност разорне снаге кроз технике као што су ударци и шутеви. Често циљ тренинга је да сваки ударац буде довољан да убије противника. Али, с обзиром да је ово немогуће извести у пракси, тј. спарингу, карате ученици теже да задају ударце са максималном снагом и брзином али их заустављају у моменту контакта (или непосредно пре њега, на нижим степенима искуства) како се противник не би повредио. Далеко од тога да је овакав спаринг бескористан, напротив, он вишеструко повећава контролу над ударцима, што је непроцењива вештина у комбинацији са способношћу задавања снажних удараца.

 

 

Међутим, неклико традиционалних клубова који не користе скоро никакву заштитну опрему за спаринг (осим заштите за препоне и уста, која штити од случајних повреда) сматрају да каратека неће моћи да зада свој најснажнији ударац кад спарингује у [[дођо]]у (против пријатеља којег свакако не жели да убије) чак и ако противник буде носио заштитну опрему. И зато, каратека ће и даље користити неки ниво контроле, као што је очигледно и неопходно, и неће моћи заиста ухватити дух смртоносног ударца док спарингује. Осим за самоодбрану када је у питању живот или смрт, дух и снага појединачног смртоносног ударца може се постићи само кад каратека не мора да избегава да повреди свог тренинг партнера. Стога, традиционалисти сматрају да нема користи осим од спарингу са снажнијим ударцима.

Кумите је кључни део карате тренинга, и слободан спаринг се често доживљава као узбудљив, јер оба противника морају да реагују и да се прилагођавају један другом веома брзо.

 

 

Кумите такође укључује и серију 'оквира' који ако се прате, резултирају у чистој и безбедној борби. Ово су неки од тих оквира:

Још један аспект кумитеа који се често виђа на међународним турнирима, као и многим локалним такмичењима је ситуација када оба такмичара ураде технику истовремено, често резултирајући да оба буду погођена. Ово ствара проблем судијама јер нису увек у могућности да одреде која техника је била брза, погодила мету и тргнула назад - све елементи који чине чисту технику која поентира. Због овога, за већину данашњих каратека се верује вежба један за један ситуације у којима прво један напада, затим други, и тако у круг. Међутим, услед брзине техника, и брзине рада ногу сваког од каратека, обичном посматрачу се може се и даље чинити да су технике истовремене мада није тако. Када такмичари ураде технику истовремено, главни судија ће прогласити "аиучи", термин позајмљен из иаидоа (јапанског мачевања) који значи да се технике не бодују. Када је победник одлучен, судија ће прогласити нокачи, што значи победник.

 

 

=== Поени ===