Бонсаи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато lv:Bonsai
Ред 3:
 
=== Развој бонсаија и долазак на Запад ===
Људи узгајају биљке у посудама хиљадама година (зачине, љековито биље, биљебиљке за украс), због лепоте цвета или листова. Али у [[Кина|Кини]] је, у доба [[Хан династија|Хан династије]] (око [[200. п. н. е.|200. године п. н. е.]]) створен нови концепт - креирање минијатурних природних [[пејзаж]]а у посудама, званих ПЕЊИНГ. Једна од многих легенди говори како је дебели цар сматрао путовање заморним, па је наредио да се минијатурна копија његовог царства сагради у дворишту палате, како би са прозора спаваће собе, могао видети цео свој посед. Желећи да сачува његову јединственост цар је наредио да се као издајник погуби свако ко покуша да направи нешто слично. Била она прича истинита или не, једно је сигурно: поседовање минијатурних пејзажа било је статусни симбол.
<br>
Најстарији писани документ о бонсаима пронађен је у гробници принца [[Жанг Хуаи]]-а, који је умро [[706]]. године за вријеме [[Танг династија|Танг династије]]. Две зидне слике у гробници приказују слуге како носе минијатурни пејзаж са камењем и биљкама у посуди лотосовог облика. Пењинг је био веома цењен током [[Сонг династија|Сонг династије]] ([[960]] - [[1279]]), када се је развијао према софистициранијем уметничком облику.
Тада почиње и узгајање појединачног стабла у бонсаи посуди. Ти први примерци имали су дебла изрезбарена тако да личе на змајеве и друге животиње. Звали су се ПУН-САИ.
<br>
Кроз [[11. век|11.]] и [[12. век|12.]] век Кина је извршила знатан културни утицај на околне земље, посебно [[Јапан]], преко [[уметност]]и и [[филозофија|филозофије]]. За преношење бонсаија у Јапан и ширење међу јапанском аристократијом и [[самурај]]има, најзаслужнији су [[Зен]] редовницисвештеници. За њих је бонсаи био религиозни објекат "зелене степенице које воде на Небо", односно спона између људи и [[Бог]]а. У центру узгајања бонсаија је успостављање равнотеже између човека и природе. Узгајивач се посвећује бонсаима, негује у себи креативност, па сваке године испочетка проживљава кроз њих ритам смене [[годишња доба|годишњих доба]]. Сам узгој захтева много неге и позорности, али као награду доноси мирноћу ума, осећај освежења и унутрашњу смиреност.
 
Тек у [[Муромачи ера|Муромачи ери]] у [[14. век]]у бонсаи се популаризује и заједно са [[оригами]]јем, [[икебана|икебаном]], [[суисеки]]ма и чајном церемонијом (Чадо), постаје део Јапанске културе. У [[18. век]]у бонсаи је на свом врхунцу и веома је цењен. Поједине технике су се ритуализовале, а смештај грана и дебла одређен је строгим правилима.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бонсаи