Јато — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: додато az, bg, da, de, en, es, et, fr, hr, io, it, nl, ru, simple, sl, sn, sv, uk
мНема описа измене
Ред 5:
 
== Јато птица ==
[[Слика:Blackbird-sunset-03.jpg|мини|200п|десно|Јато чворака у сумрак]]Разлози због којих се птице удружују у јата су лакше налажење хране, заштита од грабљивица, лакша [[навигација]] током [[сеоба птица|сеоба]] и размена важних података. Птице током лета прате правац вође лета, крећући се унапред у смеру кретања најближег суседа. Птице су способне да прате кретање седам својих суседа. Када мењају правац лета, то прво чине птице у спољашњем делу јата и то се преноси ка онима у средини. Било која птица може да промени правац лета. Велике птице које прелећу велика растојања, попут [[гуске|гусака]] и [[пеликан]]а, на пример, праве формације у облику латиничног слова -{V}-. Такав лет омогућава да свака птица искористи ваздушно струјање које производи птица испред ње и тако уштеди око 70% снаге. Због тога, вођа јата, који нема ту могућност се смењује. Иначе, највећа птица која ствара јато је [[фламинго]]. Јато може да достигне и велике висине при лету; јато лабудова је уочено на висини од 8.800 метара. Јато птицама пружа и заштиту од грабљивица. Више јединки [[чворак]]а ће лакше уочити [[соко]]ла од једне. При нападу, соко ће морати да води рачуна да не улети у ковитлајуће лато, јер би могао да се повреди. Зато ће покушати да растера гомилу и да покупи ону птицу која заостане. Ковитлајуће облаке стварају и слепи мишеви из истог разлога. Једно од познатијих јата чине милиони јединки на острву [[Борнео]] које насељавају [[Јеленска пећина|Јеленску пећину]].<ref name="забавник">[[Политикин забавник]], број 2979, датум: 13.3.2009. „И водено и небеско“, страна 58-59. Издаје и штампа: Политика АД.</ref>
 
== Извори ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јато