Франц Лист — разлика између измена

|утицај='''На Листа:'''<br />[[Лудвиг ван Бетовен]], [[Волфганг Амадеус Моцарт]], [[Карл Черни]], [[Фредерик Шопен]], [[Хектор Берлиоз]], [[Вилијам Шекспир]], [[Данте Алигијери]], [[хришћанство]]<br />'''Лист на:'''<br />[[Рихард Вагнер]], [[Антон Брукнер]], [[Густав Малер]], [[Клод Дебиси]], [[Едвард Григ]], [[Александар Бородин]], [[Камиј Сен-Санс]]<ref>Сирл, ''Нови Гроув'', 11:29</ref>

После очеве смрти, Лист се преселио у [[Париз]], где је пет година живео са мајком у малом стану. Одустао је од турнеја. Да би зарадио новац, почео је да држи часове клавира и композиције, често од јутра до мрака. Његови ученици били су расути по граду, па је морао да прелази велике раздаљине. Тада је почео да пуши и пије, што ће задржати током живота.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847'', стр. 131</ref>

Следеће године, заљубљује се у своју ученицу Каролину де Сан-Крик, ћерком министра трговине. Ипак, њен отац инсистира да се веза прекине. Лист се веома разболео, у тој мери да у [[новине|новинама]] објављују његову читуљу. Тада започиње дуг период сумње у веру, после којег он жели да се придружи [[Римокатоличка црква|Цркви]], али га [[мајка]] одвраћа. Водио је много дискусија са [[монах]]ом де Ламенеом, који му је био духовни отац, а такође и са [[Кретен Јуран|Кретеном Јураном]], немачким виолинистом који га је упознао са сенсимонизмом. Јуран је писао музику која је била анти[[класицизам|класичарска]] и високо субјективна са насловима као што су "Она и ја" и "Анђеоско спасење и жаљење", а која је утицала на Листов укус за [[романтизам]]. Од једнаке важности за Листа било је Јураново извођење Шуберта, који је утицало на његову приврженост Шубертовим композицијама.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847'', стр. 137-8</ref>

После присуства на добротворном концерту [[Николо Паганини|Николе Паганиниј]]а [[20. април]]а [[1832.]] године,<ref>Датум је из Листовог џепног календара.</ref> Лист је постао одлучан у намери да постане највећи виртуоз на клавиру, као што је Паганини на виолини. Париз је те деценије постао препун пијаниста посвећених савршенству свирања на клавиру. Неки су се, као нпр. [[Сигисмунд Талберг]] и [[Александар Дејшок]], фокусирали на специјалне техничке ствари као што су ефекат треће [[рука|руке]], [[октава|октаве]] итд. Оваква школа клавира називала се "летећим трапезом", а управо та генерација је решила неке од највећих проблема пијанистичке [[техника|технике]] и подигла ниво свирања до незамисливих висина. Листова [[снага]] и способност да се издвоји у оваквом друштву била је савладавање свих аспеката клавирске технике који су његови ривали гајили.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847'', стр. 161-7</ref>

Године [[1833.]] начинио је транскрипције за клавир неколико Берлиозових дела, укључујући и Фантастичну симфонију. Његов главни мотив, нарочито у раду на Симфонији, био је да помогне сиромашном Берлиозу, чија је симфонија остала непозната и необјављена. Лист је сам намирио трошкове објављивања транскрипције, коју је много пута изводио како би помогао да њен оригинал постане популаран.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847'', стр. 180</ref> Он је такође склопио пријатељство са трећим композитором који је утицао на њега, [[Фредерик Шопен|Фредериком Шопеном]], под чијим утицајем је почела да се развија Листова поетска и романтична страна.

Наредних осам година Лист је провео путујући по [[Европа|Европи]], а проводећи одморе са грофицом и њеном децом на оству [[Ноненверт]]у [[1841.]] и [[1843.]] У пролеће [[1844.]] пар се коначно раздвојио. Ово је био Листов најлепши део живота. Обасипан је признањима са свих страна и где год да је ишао свуда су му ласкали. Пошто је Лист држао око три или четири [[концерт]]а недељно, процењује се да је у току ових осам година одржао преко хиљаду концерата. Ни не чуди што баш у току овог периода стекао светску славу која га прати до данашњих дана.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847'', стр. 285</ref>

После [[1842.]] "[[Листоманија]]" се проширила Европом. Владала је општа [[хистерија]]. Жене су цепале његове марамице и [[рукавице]] у парампарчад и задржавале их као сувенире. У салама Лист је подизао расположење публике на ниво мистичног заноса.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847'', стр. 289</ref>

У прилог његовом угледу иде чињеница да је огромну своту [[новац|новца]] давао у добротворне сврхе. У ствари, Лист је зарадио толико новца да је сваки његов концерт после [[1857.]] године био у добротворне сврхе. Његово залагање за подизање Бетовеновог споменика и оснивање Мађарске националне музичке школе веома су познате, али оно што треба истаћи су: донација фонду за изградњу Катедрале у [[Келн]]у, оснивање [[гимназија|Гиманзије]] у [[Дортмунд]]у и цркве Св. Леополда у [[Будимпешта|Пешти]]. Он је донирао и болнице, школе, хуманитарне организације као што је лајпсишки фонд за пензије музичара. Када је сазнао за велики пожар у [[Хамбург]]у ,[[мај]]а [[1842.|1842]], који је трајао три недеље и уништио већи део града, давао је концерте да би помогао хиљадама бескућника.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847'', стр. 290</ref>

У фебруару [[1847.]] године, Лист је наступио у [[Кијев]]у, Тамо је упознао принцезу Каролину цу Зајн-Витгенштајн, која је доминирала остатком његовог живота. Она га је убедила да се концентрише на компоновање, што би значио да мора да остави каријеру путујућег виртуоза. После турнеје по [[Балкан]]у, [[Турска|Турској]] и [[Русија|Русији]] тог лета, Лист је у [[септембар|септембру]] одржао свој опроштајни концерт у Јелисаветграду (данашњи [[Кировоград]]). Зиму је провео са принцезом на њеном имању у [[Воронинс]]у.<ref>Сирл, ''Нови Гроув'', 11:31</ref> Повлачењем са концертне сцене у својој 35. години док је још био на врхунцу моћи, Лист је успео да очува легенду о његовом свирању.

Лист је пао низ степенице [[хотел]]а у Вајмару 2. јула 1881. године. Његови пријатељи и колеге приметили су отоке на стопалима и ногама када је дошао у Вајмар предходног месеца (индикација конгестивне срчане мане). Био је доброг здравља до те тачке да је још увек био витак и активан. Остао је у повезима осам недеља након инцидента од кога се никад није потпуно опоравио. Боловао је од [[хидропсија|хидропсије]], [[астма|астме]], [[инсомнија|неиспаваности]], [[катаракта|катаракте]] левог ока и болести [[срце|срца]]. Ово задње је допринело Листовој смрти. Почео је да очајава и био је преокупиран осећајем смрти што је изразио у својим делима из тог периода. Рекао је Лини Раман:" Носим дубоку тугу на срцу која се мора пре или касније одразити на звук."<ref>Вокер, ''Франц Лист: Последње године (1861-1886)''</ref>

Умро је у Бајројту, [[Немачка|Немачкој]], 31. јула 1886. године у 74. години живота од запаљења плућа која је узела маха током Бајројтског фестивала чији је домаћин била његова кћер Козима. Поставља се питање да ли је злоупотреба лекова директно утицала на Листову смрт.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Последње године (1861-1886)'', стр. 508; 515</ref> Сахрањен је 3. августа 1886. године на гробљу у [[Бајројт]]у у складу са његовим жељама.<ref>Дерек Вотсон, ''Лист'', стр. 160</ref>

[[File:Liszt at the Piano.JPG|thumb|350px|''Франц Лист фантазира на клавиру'' (1840). Имагинарно окупљање приказује [[Жорж Санд]], [[Александар Дима отац|Александра Диму]], Франца Листа, Марију д`Агу, [[Берлиоз|Ектора Берлиоза]] или [[Виктор Иго|Викора Игоа]], [[Николо Паганини|Николу Паганинија]], [[Росини|Ђоакина Росинија]]; [[Бетовен]]ову бисту на концертном клавиру "Граф", портрет [[Џорџ Гордон Бајрон|лорда Бајрона]].<ref>{{cite encyclopedia|title=Лист за клавиром|encyclopedia=Едвард Свенсон|url=http://www.mozartpiano.com/articles/liszt.php=}}{{ен}}</ref>]]

Лист је написао своја два највећа дела за [[оргуље]] између [[1850.]] и [[1855.]] године док је живео у [[Вајмар]]у, граду са дугом традицијом оргуљске музике, нарочито због тога што је у њему боравио Ј.С.[[Бах]]. Хамфри Сирл назива Листов ''Прелудијум и фугу на БаховБ-А-Ц-Х мотив(Бах)'' и корал ''Ad nos, ad salutarem undam'' његовим најважнијим оригиналним оргуљским делом. Дерек Вотсон, пишући о Листу 1989. године, сматра ово дело једним од најзначајнијих написаних у 19. веку, поред дела оргуљаша као што су Регер, [[Франк]] и [[Камиј Сен-Санс|Сен-Санс]]. ''Ад нос - продужена фантазија, Адађо, и фуга'' трају преко пола сата, а ''Прелудијум и фуга на Бахов мотив'' садржи хроматику која понекад руши осећај тоналитета. Лист је писао и мања оргуљска дела, укључујући и сет варијација на хор из Бахове [[кантата|кантате]] ''Weinen, Klagen, Sorgen, Zagen'' (касније назват ''Распеће из Мисе у ха-молу''), које је компоновано након смрти његове кћери 1862. године. Он је такође написао [[Реквијем]] за соло оргуље, за које је намеравао да се изводи за време службе, паралелно са реквијемском мисом цркви.

{{извори|34}}