Франц Лист — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
извори |
Нема описа измене |
||
Ред 135:
Више примера могу се наћи у трећем делу "Година ходочашћа". "Игра воде у Вили д`Есте, компонована у септембру [[1877.]] године, садржи елементе [[импресионизам|импресионизма]] и сличну тематику коју ће касније користити [[Морис Равел|Равел]] и [[Клод Дебиси|Дебиси]]. Међутим, дела као што су "Посмртни марш", "У сећање на Максимилијана I" и "Мексички цар" и која су компонована 1867. године, немају стилске паралеле у 19. и [[20. век]]у.
У позним делима Лист је експериментисао са "забрањеним" стварима као што су паралелне квинте у "Језивом чардашу" и атоналитет у "Багатели без тоналитета". У последњем делу свог "Другог забрањеног валцера", Лист је компоновао тако да је немогуће наћи лирску [[мелодија|мелодиј]]у. Дела као "Мефисто валцер бр.2" су шокантна и бескрајна репетиција кратких [[мотив]]а. Такође, веома карактеристична дела су и "Пут крста" из 1867. године, "Несрећна звезда" и "Туробна гондола" из 1880-их.
== Легат ==
=== Ученици ===
Лист је био један од најзначајнијих учитеља 19. [[век]]а. Први део каријере почео је после очеве смрти, августа [[1827.]] године. Да би зарадио новац за живот, почео је да даје часове композиције и [[клавир]]а. Према писму намењеном господину де Мансију 23. децембра [[1829.]] године, он је пун са часовима сваког дана, од пола 8 ујутру до 10 увече. Већина Листових ученика у том периоду били су [[аматер]]и, али било је и неких са професионалном каријером. Пример за прве је Валери Боасје, касније [[гроф]]ица де Гаспарин, а за друге Јулијус Ајхберг, Пјер Вулф и Херман Кохен. Током зиме 1835/6. године они су били Листове колеге на Женевском конзерваторијуму. Вулф је затим отишао у [[Санкт Петербург]].
Херман Кохен се развио у веома успешног пијанисту, а пошто је био [[јевреј]]ског порекла, крстио се [[28. август]]а [[1847.]] године. Тог дана доживео је, како је то назвао, појаву [[Христ]]а и [[Богородица|Богородице]] у "екстази љубави". Годину дана касније постао је искушеник кармелићанског [[манастир]]а. Када је примљен, октобра 7. [[1850]]. године, узео је име Отац Августин-Мари од светих сакрамената. Априла 19. наредне године постао је [[свештеник]]. Листа среће у Риму лета 1862. године. Током разговора са оцем Августином, Лист је одлучио да ће и он сам постати свештеник.
Током година својих турнеја Лист је дао само неколико часова. Студенти тог периода били су Јохан Непомук Дункл и Вилхелм фон Ленц. Дункл је похађао часове код Листа током зиме 1839/40. године. Представио се свирањем Талбергове фантазије Оп. 6 на мелодије Мејерберове [[опера|опере]] „Роберт ђаво“. Лист га је касније назвао полу-учеником (Halbschüler). Ленц, из Петрограда, упознао је Листа крајем 1828. године. У лето 1842. године поново је био у [[Париз]]у где је похађао код њега. Ленц је био само аматер са репертоаром који чине дела као што је [[Шопен]]ов ''Ноктурно'' Оп.9 бр.2. Лета 1844. у [[Дрезден]]у, Лист среће младог [[Ханс фон Билов|Ханса фон Билова]], свог будућег зета. Биловљев репертоар укључивао је Талбергову фантазију ''Госпа из Лагоа'' и Листову ''Сонамбула-Фантазију''.
== Музички примери ==
| |||