Карабин — разлика између измена

На пример, цев руске пушке Мосин-Наган модел 1891/30 је скраћена са 800m-{mm}- на 730-{mm}- [[1930]], а затим на 510-{mm}- [[1938]]<ref>[http://world.guns.ru/rifle/repeating-rifle/rus/mosin-e.html Modern Firearms - Mosin<!-- Bot generated title -->]</ref>; цев немачке пушке [[Маузер]] 98 је скраћена са 740-{mm}-, колико је имала 1898. на 600-{mm}- 1935. и модел је означен као "кратки карабин" {{јез-нем|Karabiner Kurz}}- (K98k или [[Kar98k]]). Дужина цеви пушака које су користиле [[САД]] се није мењала. Репетирка [[М1903 Спрингфилд]] <ref>[http://world.guns.ru/rifle/repeating-rifle/usa/m1903-springfield-e.html Modern Firearms - M1903 Springfield<!-- Bot generated title -->]</ref>из [[I светски рат|I светског рата]] и пушка [[M1 Гаранд]] имају идентичну дужину цеви од 610-{mm}-, али треба имати у виду да је цев пушке M1903 сматрана за кратку у време настанка.

Амерички [[Карабин M1]] је представљао пример традиционалног карабина јер је био значајно краћи и лакши од пушке [[M1 Гаранд]] са дужином цеви од 457,2-{mm}-. [[Карабин M1]] није настао као скраћивањем пушке [[M1 Гаранд]], како је то било уобичајено у -{XIX}- веку, већ је представљао потпуно нову конструкцију, која је користила мању и слабију муницију. <ref>[http://world.guns.ru/rifle/autoloading-rifles/usa/m1-carbine-e.html Modern Firearms - M1 Carbine<!-- Bot generated title -->]</ref>

[[Велика Британија]] је развила "[[Карабин за џунглу]]" верзију стандардне пешадијске пушке [[Ли-Енфилд]]. <ref>[http://world.guns.ru/rifle/repeating-rifle/brit/smle-lee-enfield-e.html Modern Firearms - SMLE Lee-Enfield<!-- Bot generated title -->]</ref> Пушку је одликовала краћа цев, скривач пламена, и модификације осмишљене да смање тежину оружја. У званичној номенклатури се води као ''Пушка Бр. 5 Модел 1'' ''{{јез-енг|Rifle, No. 5 Mk I}}''. Уведена је у наоружање крајем [[II светски рат|II светског рата]], али није ушла у ширу употребу све до [[Корејски рат|Корејског рата]]. Кориштена је и током [[Устанак Мау Мау|Устанка Мау Мау]] и [[Малајска криза|Малајске кризе]].

Немци су почетком [[II светски рат|II светског рата]] почели са испитивањима карабина са аутоматском пљбом, који су испаљивали стандардну пушчану муницију. Испитивања су показала да ова је варијанта далеко од идеалне, јер се испоставило да није могуће контролисати трзај класичне пушчане муниције при рафалној паљби. Због тога је развијен такозвани [[средњи пушчани метак]]. Ово је постигнуто смањењем дужине, а тиме и снаге стандардног "маузеровог" пушчаног метка 7,92 × 57. Нови метак је означен као 7,92 × 33 {{јез-нем|Kurz}}, односно кратки. Око овог метка је развијен аутоматски карабин, означен као [[МП43|Штурмгевер 44]] или Машински пиштољ, модел 43 {{јез-нем|Maschinenpistole 43}}. Након ситних изменама, оружје је преименовано у МП44, да би коначно било названо СтГ44, што је скраћено за {{јез-нем|Sturmgewehr 44}}, или у преводу "Јуришна пушка 44. Овај назив је дао Хитлер лично када се на демонстрацији овог оружја уверио у његову ватрену моћ. <ref>[http://www.lexikon-der-wehrmacht.de/Waffen/sturmgewehre.htm Lexikon der Wehrmacht<!-- Bot generated title -->]</ref>.

Након [[II светски рат|II светског рата]], у СССР-у је око метка М43 7,62 × 39 -{mm}- који су 1943. развили Јелисаров и Семин, конструисана аутоматска пушка [[АК-47]]<ref>[http://world.guns.ru/assault/rus/ak-akm-e.html Modern Firearms - AK-47 AKM<!-- Bot generated title -->]</ref> {{јез-рус|Автомат Калашникова образца 1947 года}}, која је постала пешадијско оружје [[Црвена армија|Црвене армије]] и за мање од једне деценије заменила скоро сво остало пешадијско наоружање. Ова изузетно робустна и успешна конструкција је концепцијски заснована на СтГ44, али не користи систем са одложеним одбрављењем са плутајућом комором, већ много једноставнију и поузданију конструкцију са обртним телом затварача Михаила Калашњикова. Механизам за окидање је развијен по угледу на М1 Гаранд и М1 карабин, а сигурносни по угледу на конструкцију Џона Браунинга са Ремингтонове пушке Модел 8. Оригинални АК47 се сматра првом правом јуришном пушком, или јуришним карабином, како се назива у појединој литератури.

Иако земље [[НАТО]]-а нису усвајале средњу пушчану муницију, наставиле су са тенденцијом развоја краћих и лакших пушака које се пуне оквиром. Земље НАТО су усвојиле метак 7,62 × 51 -{NATO}-, који се у балистичком смислу веома мало разликује од метака [[.308 Винчестер]] и [[.303 Бритиш]], као и неколико пушака као што су [[ФН ФАЛ]]<ref>[http://world.guns.ru/assault/be/fn-fal-e.html Modern Firearms - FN FAL<!-- Bot generated title -->]</ref> и [[M-14]].<ref>[http://world.guns.ru/assault/usa/m14-e.html Modern Firearms - M14<!-- Bot generated title -->]</ref> У Великој Британији је у Краљевској фабрици малог оружја {{јез-енг|Royal Small Arms Factory}} развијен пројекат ЕМ-2 или Пушке Бр. 9 Модел 1 {{јез-енг|Rifle No.9 Mk1}} <ref>[http://www.quarry.nildram.co.uk/Assault.htm Assault Rifles And Their Ammunition:<!-- Bot generated title -->]</ref> булпап карабина који је користио веома ефикасну експерименталну средњу пушчану муницију .280 бритиш, која се у литератури среће и као 7 -{mm}- НАТО, .280/30 или 7 × 43 -{mm}-. ЕМ-2 је на уведен у наоружање британских и канадских јединица током 1951, али је веома брзо и избачен на захтев Американаца који су сматрали да је метак 7 × 43 -{mm}- недовољне снаге за употребу у митраљезима и пушкама.

До почетка шездесетих година -{XX}- века САД су усвојиле метак 5,56×45. Његово зрно је лакше и мање од совјетског метка М43 за АК-47, али има већу почетну брзину. У оружаним снагама САД, јуришни карабин [[М-16]]<ref>[http://world.guns.ru/assault/usa/m16-m16a1-m16a2-m16a3-e.html Modern Firearms - M16 M16A1 M16A2 M16A3<!-- Bot generated title -->]</ref>, уведен у наоружање [[1963]], до [[1969]]. је заменио пушку [[M-14]] као стандардно пешадијско оружје. Карабин М-16, иако веома прецизан, добро уравнотежен и лаган - у првој верзији тежак само 2.800 грама - у вијетнамским џунглама се показао као изузетно осетљиво и непоуздано оружје. Ипак, ова пушка је револуционарна јер су у њеној конструкцији примењени у то време потпуно нови материјали: алуминијум, полимери и стаклена влакна, који се дотле нису користили за израду главних делова оружја.

Концепт је преузет из совјетске војне доктрине. За разлику од правог снајпера, врхунског стрелца наоружаног пушком високе прецизности и обученог у посебним тактикама, водни снајпер пружа подршку пешадијској јединици дејствима против циљева до 1.000 метара. Водна снајперска пушка се у англосаксонској литератури назива још и {{јез-енг|designated marksman rifle}}. <ref>[http://www.globalsecurity.org/military/library/policy/army/fm/3-22-9/c07.htm#sectionvii FM3-22.9 Chapter 7 Advanced Rifle Marksmanship (Phase IV of Basic Rifle Marksmanship)<!-- Bot generated title -->]</ref> Ово су углавном полуаутоматске снајперске пушке јефтиније израде и мање прецизности од правих снајперских пушака, којима се, у зависности од формације, обично наоружава по један војник из сваког стрељачког одељења. Примери водног снајпера су амерички М-21 - прецизнија верзија пушке М-14, руска СВД {{јез-рус|Снайперская винтовка Драгунова}}, а код нас [[Застава М76]].

Данашње карабине одликују још мање тежине и дужине од ранијих модела, масовније увођење булпап концепције, оптичких нишана, модуларних измењивих делова, као и употреба вештачких и композитних материјала. Булпап конфигурација омогућава да оружје задржи пуну дужину цеви, а да при томе остане кратко и спретно за руковање. Код многих модела војник према потреби може додатно скратити оружје заменом дуже цеви за краћу, а у свету последњих година влада тренд модуларних мултикалибарских пушака,<ref>[http://www.defensereview.com/m16a5-concept-a-modular-multi-caliber-rifle-for-future-infantry-warfighters/ Defense Review - M16A5 Concept: A Modular, Multi-Caliber Rifle for Future Infantry Warfighters?<!-- Bot generated title -->]</ref> које брзом заменом цеви и затварача омогућавају коришћење више калибара и врста муниције. Класичан пример пушке модуларне конструкције која омогућава брзу измену цеви је аустријски Штајер АУГ {{јез-нем|Steyer AUG}}. Ово изузетно успешно оружје брише границу између пушке и карабина, јер се за изузетно кратко време према потреби претвара у једно или друго. Други актуелни тренд је да се око истог концепта развија читава породица оружја: јуришна пушка нормалне величине, карабин и оружје за подршку - нека врста пушкомитраљеза, продужене цеви са ножицама - али која користи средњи, уместо класичног пушчаног метка.

У САД је настављен развој оружја заснованих на оригиналној Стонеровој конструкцији са краја педесетих. Од [[1997]], основно оружје пешадије Армије САД је [[М-4]], карабинска верзија модела [[М16А2]]. Модели М-4 и М16А2 деле око 80% заједничких делова. <ref>[http://www.army.mil/factfiles/equipment/individual/m4.html M-4 Carbine Fact File for the United States Army<!-- Bot generated title -->]</ref> Након вишедеценијског развоја ова пушка је претрпела значајне измене и претворена је у доста поузданије оружје, мада се [[1997]]. на тестовима у пустињским условима показалa као знатно инфериорнија у односу на Хеклер и Кох -{HK-416}-, Хеклер и Кох -{XM-8}- и ФН -{SCAR}-. Из десет пушака сваког модела је испаљено по 6.000 метака, при чему је М-4 имала 882 застоја, од којих 19 тежих, који су захтевали интервенцију пушкара. ФН -{SCAR}- је имала 226 лакших застоја, -{HK-416}- 223 лакших, а -{XM-8}- 116 лакших и 11 тежих застоја. <ref>[http://www.military.com/NewsContent/0,13319,143790,00.html Army Agrees to M4 Sand Test Shoot-Off<!-- Bot generated title -->]</ref>

[[Застава М21|Застава М-21]] има уграђену шину система "Пикантини", која омогућава постављање различитих оптичко-електронских уређаја који одговарају НАТО стандарду. Дејствује јединачно или рафално, а према жељи наручиоца "Застава" производи и верзије које дејствују кратким рафалима од по три метка. Постоји могућност монтаже потцевног бацача граната БГП-40 калибра 40 -{mm}-, који је развијен по узору на руски "Кастјор", БГ-15 и БГ-30 и омогућава директно гађање циља под малим углом. Поред кочнице и регулатора паљбе са десне стране оружја, типичне за Калашњиков, пушка је опремљена још једним са леве стране, изнад пиштољског рукохвата. Команде са леве и десне стране су синхронизоване. Кундак и поткундак, који су на ранијим верзијама израђивани од дрвета, замењени су деловима од полимера високе отпорности. Оквири са 30 метака одговарају НАТО стандарду -{STANAG}- и израђују се у две верзије: од метала и од полимера.<ref>[http://www.zastava-arms.rs/ Zastava Arms<!-- Bot generated title -->]</ref>

Једна од неуобичајених класа су карабини који испаљују пиштољску муницију. Ова врста оружја се појавила непосредно након масовног увођења сједињеног метка на црни барут са ивичним паљењем. Развијена ја као подршка популарних [[револвер]]а тог времена и испаљивала је исту муницију, али je омогућавала већу почетну брзину зрна, домет и прецизност од револвера. Овакве карабине су носили каубоји, истраживачи, представници закона и остали становници Дивљег запада. Класичну комбинацију су представљали „Винчестерова“ репетирка<ref>[http://www.uberti.com/firearms/1873_rifle_and_carbine.php Uberti 1873 Rifle and 1873 Carbine<!-- Bot generated title -->]</ref> и „Колтов“ револвер калибра .44-40 или .38-40. Почетком -{XX}- века, овај тренд је настављен са модернијим и снажнијим револверским мецима на малодимни барут, карабинима „Винчерстер 1894“ и „Марлин 1894“ у калибрима .38 специјал/.357 Магнум и .44 специјал/.44 магнум, да би временом постепено замро.

Концепт је поново оживљен у [[II светски рат| II светском рату]], када је за потребе британских јединица за специјалне операције СОЕ направљен карабин Де Лајл {{јез-енг|DeLisle carbine}}. Конструктор, Вилијам де Лајл {{јез-енг|William DeLisle}}, је направио интегрално пригушени карабин користећи делове више постојећих оружја. Као основа је узета пушка Ли Енфлид модел -{III}- са затварачем прилагођеним калибру .45 -{ACP}-. Сандук је измењен, тако да прима стандардни оквир „Колта“ М1911. У Де Лајл је уграђивана модификована цев са лежиштем метка аутомата „Томпсон М1A1“. Показао се као изузетно тихо и поуздано оружје и са успехом је кориштен у [[II светски рат| II светском рату]] и Малајској кризи. Де Лајлов карабин је са само 167 произведених примерака једно од најређих оружја из [[II светски рат|II светског рата]].<ref>[http://www.valkyriearms.com/delisle.htm Valkyrie Arms Delisle Page<!-- Bot generated title -->]</ref> Развијен је и протитип у верзији са преклопним кундаком, преузетим са аутомата "Стерлинг" и пиштољским рукохватом, али никада није ушао у произвоњу.

Последњих деценија, ова врста карабина доживљава своју ренесансу. Међу значајније моделе који се више не производе спадају „Ругеров Полицијски карабин“<ref>[http://www.wordiq.com/definition/Ruger_Police_Carbine Ruger Police Carbine - Definition | WordIQ.com<!-- Bot generated title -->]</ref> {{јез-енг|Ruger Police Carbine}}, који је користио оквире „Ругерових“ пиштоља одговарајућег калибра, као и „Марлин кемп карабином“<ref>[http://www.gunblast.com/Marlin-Camp9.htm Marlin Model 9 Semi-Auto 9mm Carbine<!-- Bot generated title -->]</ref> {{јез-енг|Marlin Camp Carbine}} калибра .45ACP, који се пунио оквирима „Колта“ 1911.

Карабин „Берета -{Cx4 Storm}-“<ref>[http://www.cx4storm.com/ cx4storm beretta - semiautomatic carbine<!-- Bot generated title -->]</ref> користи исте оквире као и многи „Бертини“ пиштољи и развијен је као комплементаран са пиштољем „Берета -{Px4 Storm}-“. Карабин „Хај Поинт“ {{јез-енг|Hi-Point 995 Carbine}} представља јефтинију варијанту од осталих пиштољских карабина и користи оквире пиштоља „Хај Поинт Ц-9“ и „Хај Поинт Ц-9 Комп“. Сличан је случај и са карабином „Кел-Теком СУБ 2000 <ref>[http://www.keltecweapons.com/our-guns/rifles/sub-2000/ Kel Tec CNC<!-- Bot generated title -->]</ref>{{јез-енг|Kel-Tec SUB-2000}}, који прима пиштољске оквире за „Глок“, „Берету“, и „Смит и Весон“ у калибрима -{9 x 19}- -{mm}- Парабелум или -{.40S&W}-. Како се у скорије време на тржишту појавио читав низ модела, то би могло да представља индицију да постоји растућа потражња за овим типом карабина.