Доушна жлезда — разлика између измена

м
Bot: formatiranje referenci
м (r2.7.1) (Робот: додато nl:Bijoorspeekselklier)
м (Bot: formatiranje referenci)
'''Доушна''' или '''паротидна жлезда''' ({{јез-лат|glandula parotis}}) је серозна и највећа [[пљувачне жлезде|пљувачна жлезда]]. Она готово да испуњава у потпуности паротидну ложу, која се налази испод спољашњег ушног канала, иза [[доња вилица|мандибуле]] а испред мастоидног наставка [[слепоочна кост|слепоочне кости]]. Стога она има облик као и сама ложа, који подсећа на усправну тространу призму.<ref name="r6"> Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: "Анатомија човека – глава и врат" ("Савремена администрација" Београд 2000.) ISBN 86-387-0604-9</ref><ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>
 
Паротидна жлезда се састоји из два дела (режња): површинског, који је боље развијен, и дубоког дела.<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: "Хистолошка грађа органа" ("Бонафидес" Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref> Они су спојени танком траком жлезданог ткива, које се назива сужење ({{јез-лат|isthmus}}). Жлездани делови у режњевима су густо збијени, па је интерлобуларно [[Ткиво (биологија)|ткиво]] слабо развијено.<ref name="r7"> Проф. др Вјекослав Дуанчић: "Основе хистологије човјека" VIII издање ("Медицинска књига" Београд-Загреб 1983.) </ref> Између два дела жлезде налази се слој масног и везивног ткива, кроз који пролази фацијални живац на свом путу из горњих партија [[нервни систем|нервног система]]. Осим тога у овој регији су смештени и паротидни лимфни чворови.<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: "Хистолошка грађа органа" ("Бонафидес" Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref>
 
==Односи==
Спољашња страна жлезде је покривена кожом и паротидном фасцијом, и ова страна излази изван оквира паротидне ложе. Предње-унутрашња страна належе на [[доња вилица|доњу вилицу]] и мастикаторне мишиће (масетер и унутрашњи криласти мишић), а задње-унутрашња страна жлезде је у контакту са мишићима и лигаментима врата. Осим тога она је својим горњим делом у контакту са спољашњим ушним каналом, што објашњава лако преношење [[болест]]и између ових делова. Доњи крај паротидне ложе належе на фиброзни вилични сноп, који га одваја од [[подвилична жлезда|подвиличне пљувачне жлезде]].
 
Жлезда осим спољашњих, има и унутрашње односе са крвним судовима и живцима: ''a. carotis externa'', ''v. jugularis externa'', ''n. auriculotemporalis'' и ''n. facialis''.<ref name="r6"> Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: "Анатомија човека – глава и врат" ("Савремена администрација" Београд 2000.) ISBN 86-387-0604-9</ref>
 
==Одводни канали==
Сви елементи одводног система жлезде су добро развијени. Главни изводни канал се зове паротидни или Стенононв канал и дуг је 4,5-5 -{cm}-, а настаје у унутрашности ткива спајањем два мања канала. Он се отвара у [[усна дупља|усну дупљу]] у висини [[други горњи кутњак|другог горњег кутњака]]. У овом делу је [[слузокожа]] образа издигнута и образује тзв. паротидну брадавицу.
 
Паротидни канал се пројектује на лицу дуж линије која спаја трагус усне шкољке са средином горње усне. Ово је значајно због хируршких интервенција у овом пределу, како би се избегла евентуална повреда изводног канала ове жлезде. У случају отварања канала настају фистуле, кроз које [[пљувачка]] непрекидно истиче.<ref name="r6"> Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: "Анатомија човека – глава и врат" ("Савремена администрација" Београд 2000.) ISBN 86-387-0604-9</ref>
 
==Васкуларизација и инервација==
[[Крв]] доспева у жлезду преко грана спољашње каротидне и површинске темпоралне артерије. Вене су притоке спољашње југуларне вене.
 
Инервација се остварује преко два живца: ''n. auricularis magnus'' и ''n. auriculotemporalis''. За разлику од првог живца који доноси само сензорна влакна, аурикулотемпорални нерв доноси и секреторна влакна пореклом из IX кранијалног живца и отичког ганглиона.<ref name="r6"> Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: "Анатомија човека – глава и врат" ("Савремена администрација" Београд 2000.) ISBN 86-387-0604-9</ref>
 
==Обољења==
 
[[Слика:Papilla parotidea.jpg|мини|десно]]
Једно од најопаснијих [[болест|обољења]] везаних за пљувачне жлезде јесте епидемијски паротитис или заушци. То је инфективно обољење које се карактерише отоком паротидних мада могу бити захваћене и остале серомукозне жлезде. Узрочник је [[вирус]] Mumpsa, који се преноси капљичним путем или у директном контакту са оболелом особом.<ref name=autogenerated1> [http://www.stetoskop.info/bolesti/zauske-parotitis-epidemica.html Заушке] Приступ 15. август 2007.</ref> Инкубација траје 18 дана<ref> [http://www.svetzdravlja.com/show_text.php?id=246&catid=18 Заушке] Приступ 15. август 2007.</ref>, а први симптоми [[болест]]и су дрхтавица, малаксалост, главобоља, повишена температура и сл. Касније се јавља интензиван бол у подручју [[доња вилица|доње вилице]] и оток паротидне жлезде и околног [[Ткиво (биологија)|ткива]]. Као компликација заушки, могу да се јаве и упале других структура (Mumps orchitis - запаљења [[тестиси|тестиса]], Mumps oophoritis - запаљење [[јајници|јајника]], Mumps meningitis - запаљење коре [[велики мозак|великог мозга]] и Mumps pancreatitis - запаљење [[панкреас]]а). Дијагноза се поставља на основу епидемиолошких података, клиничке слике и серолошких испитивања, а лечење је углавном симптоматско.<ref> [http://www.stetoskop.info/bolesti/zauske-parotitis-epidemica.htmlname=autogenerated1 Заушке] Приступ 15. август 2007.</ref>
 
Осим тога, [[пљувачне жлезде]] могу бити захваћене [[инфекција|инфекцијом]] коју узрокују микроорганизми из [[усна дупља|усне дупље]]. Понекад се јављају и бенигни [[тумор]]и који ретко могу да прерасту у малигну форму.<ref> [http://www.svetzdravlja.com/show_text.php?id=339&catid=26 Пљувачне жлезде] Приступ 15. август 2007.</ref>
1.572.075

измена