Доушна жлезда — разлика између измена

Паротидна жлезда се састоји из два дела (режња): површинског, који је боље развијен, и дубоког дела.<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: "Хистолошка грађа органа" ("Бонафидес" Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref> Они су спојени танком траком жлезданог ткива, које се назива сужење ({{јез-лат|isthmus}}). Жлездани делови у режњевима су густо збијени, па је интерлобуларно [[Ткиво (биологија)|ткиво]] слабо развијено.<ref name="r7"> Проф. др Вјекослав Дуанчић: "Основе хистологије човјека" VIII издање ("Медицинска књига" Београд-Загреб 1983.) </ref> Између два дела жлезде налази се слој масног и везивног ткива, кроз који пролази фацијални живац на свом путу из горњих партија [[нервни систем|нервног система]]. Осим тога у овој регији су смештени и паротидни лимфни чворови.<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: "Хистолошка грађа органа" ("Бонафидес" Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref>

Жлезда осим спољашњих, има и унутрашње односе са крвним судовима и живцима: ''a. carotis externa'', ''v. jugularis externa'', ''n. auriculotemporalis'' и ''n. facialis''.<ref name="r6"> Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: "Анатомија човека – глава и врат" ("Савремена администрација" Београд 2000.) ISBN 86-387-0604-9</ref>

Паротидни канал се пројектује на лицу дуж линије која спаја трагус усне шкољке са средином горње усне. Ово је значајно због хируршких интервенција у овом пределу, како би се избегла евентуална повреда изводног канала ове жлезде. У случају отварања канала настају фистуле, кроз које [[пљувачка]] непрекидно истиче.<ref name="r6"> Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: "Анатомија човека – глава и врат" ("Савремена администрација" Београд 2000.) ISBN 86-387-0604-9</ref>

Инервација се остварује преко два живца: ''n. auricularis magnus'' и ''n. auriculotemporalis''. За разлику од првог живца који доноси само сензорна влакна, аурикулотемпорални нерв доноси и секреторна влакна пореклом из IX кранијалног живца и отичког ганглиона.<ref name="r6"> Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: "Анатомија човека – глава и врат" ("Савремена администрација" Београд 2000.) ISBN 86-387-0604-9</ref>

Једно од најопаснијих [[болест|обољења]] везаних за пљувачне жлезде јесте епидемијски паротитис или заушци. То је инфективно обољење које се карактерише отоком паротидних мада могу бити захваћене и остале серомукозне жлезде. Узрочник је [[вирус]] Mumpsa, који се преноси капљичним путем или у директном контакту са оболелом особом.<ref name=autogenerated1> [http://www.stetoskop.info/bolesti/zauske-parotitis-epidemica.html Заушке] Приступ 15. август 2007.</ref> Инкубација траје 18 дана<ref> [http://www.svetzdravlja.com/show_text.php?id=246&catid=18 Заушке] Приступ 15. август 2007.</ref>, а први симптоми [[болест]]и су дрхтавица, малаксалост, главобоља, повишена температура и сл. Касније се јавља интензиван бол у подручју [[доња вилица|доње вилице]] и оток паротидне жлезде и околног [[Ткиво (биологија)|ткива]]. Као компликација заушки, могу да се јаве и упале других структура (Mumps orchitis - запаљења [[тестиси|тестиса]], Mumps oophoritis - запаљење [[јајници|јајника]], Mumps meningitis - запаљење коре [[велики мозак|великог мозга]] и Mumps pancreatitis - запаљење [[панкреас]]а). Дијагноза се поставља на основу епидемиолошких података, клиничке слике и серолошких испитивања, а лечење је углавном симптоматско.<ref> [http://www.stetoskop.info/bolesti/zauske-parotitis-epidemica.htmlname=autogenerated1 Заушке] Приступ 15. август 2007.</ref>