Далимилова хроника — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м исправљање правописних и других грешака |
м исправљање правописних и других грешака |
||
Ред 20:
== Извори и садржај ==
У уводу аутор наводи од свих извора које је аутор употребљавао само пет хроника: хронику болеславску, прашку, бржевновску, опатовицку и вишехрадску (к том тексту још додаје и хронику моравску и намачку). Било је учињен ред експеримената који се тежили да идентификују ове изворе али не сви су били једнозначни.
Тзв. Далимил полазио је без двоумљења из извора које није нигде наводио што је било у његово доба сасвим уобичајавано. Поред наведених извора ту се ради о усмена предања [[племе]]нских и месних [[историја]]. Даље се чини да је за попис живота Св. Вида познавао легенду Oriente iam sole. И Едел је мишљења да је знао [[Јакобус де Ворагине|Вораигнову]] Legendu aureu, која се до данас није сачувала и која је садржала чланке из ових чешких свитака о Св. Виду и Св. Лудмили и Св. Војтеху даље је можда знао хронику о Јиндржиху Хајмбурском и Оту Дуринском.<ref>Edel, s. 133–138</ref>
|